U ve­zi sa ra­zlo­zi­ma zbog ko­jih nje­go­vo mi­ni­sta­r­stvo pred­la­že iz­me­ne i do­pu­ne Za­ko­na o ogla­ša­va­nju, ko­je su bla­go re­če­no pri­mer be­smi­sla i po­ku­ša­ja do­dvo­ra­va­nja ši­rim na­rod­nim ma­sa­ma u mi­ni­stro­voj su­lu­doj bo­r­bi pro­tiv iga­ra na sre­ću. Na stra­nu što mi­ni­star ko­ri­sti ar­gu­men­te ko­je ina­če ko­ri­sti i stran­ka Dra­ga­na Đi­la­sa i ko­ji su ap­so­lu­t­no za­sno­va­ni na pau­šal­nim oce­na­ma o na­vod­nom bro­ju za­vi­sni­ka od iga­ra na sre­ću, a sve s ci­ljem da se bez ika­kvog ra­zlo­ga uda­ri na in­du­stri­ju iga­ra na sre­ću, ali bo­ga­mi i na me­di­je, ko­ji­ma se kroz ove iz­me­ne izbi­ja ozbi­ljan deo pri­ho­da od re­kla­ma iz dže­pa. Do­dat­no, uve­sti kao za­ko­n­sko re­še­nje da za­bra­nju­je­te jav­nim li­č­nos­ti­ma da re­kla­mi­ra­ju kla­dio­ni­cu vr­hu­nac je glu­pos­ti, jer ti­me glu­m­ci­ma, pe­va­či­ma, spo­r­ti­sti­ma i mno­gim dru­gim po­zna­tim oso­ba­ma izbi­ja­te iz dže­pa pri­li­č­no do­bre ho­no­ra­re i, pro­ti­v­no Usta­vu, ogra­ni­ča­va­te im da ra­de ono za šta su pla­će­ni. Ta­kva odred­ba ina­če ne pos­to­ji ni­g­de u sve­tu, na­pro­tiv. Svu­da na Za­pa­du po­zna­te li­č­nos­ti re­kla­mi­ra­ju kla­dio­ni­ce, ve­li­ki klu­bo­vi no­se re­kla­mu za kla­dio­ni­cu na dre­su i ni­kom ži­vom to ne sme­ta do na­šim sa­vre­me­nim Ka­r­de­lji­ma.


No, vra­ti­mo se na za­bra­nu re­kla­mi­ra­nja kla­dio­ni­ca ko­ju će even­tual­no ove iz­me­ne i do­pu­ne pre­dvi­de­ti. Ina­če, sa­da­šnji za­kon je ap­so­lu­t­no do­bar, sa­mo što ga dr­ža­va iz ne­kog su­lu­dog ra­zlo­ga ne pri­me­nju­je. Pos­ta­vlja se pi­ta­nje za­što dr­ža­va pri­be­ga­va do­no­še­nju ova­ko be­smi­sle­nih iz­me­na i do­pu­na Za­ko­na o ogla­ša­va­nju, ka­da već ima izu­ze­t­no do­bre odred­be i po­tre­b­no je sa­mo da ih pri­me­ni. Pod izgo­vo­rom da se ta­ko dr­ža­va bo­ri pro­tiv ko­c­ka­nja kao bo­le­sti za­vi­snos­ti i ma­lo­le­t­ni­č­kog ko­c­ka­nja, do­ne­ta je odlu­ka da se ubi­je in­du­stri­ja i sve što ona do­no­si. Elem, le­gal­ne kla­dio­ni­ce ni­su pro­blem dr­ža­vi. Na­pro­tiv, one su ogro­m­ne pla­ti­še po­re­za, ve­li­ki hu­ma­ni­tar­ni da­vao­ci, fi­nan­si­je­ri spo­r­t­skih dru­šta­va, ma­lih spo­r­to­va, izgra­d­nje igra­li­šta, te­re­na, da­va­nja za bo­l­ni­ce, Cr­ve­ni kr­st... Pro­blem su ne­le­gal­ne kla­dio­ni­ce, pa ne­ka dr­ža­va po­kre­ne ak­ci­ju za­tva­ra­nja ne­le­gal­nih kla­dio­ni­ca i spre­či­će i za­vi­snost i ma­lo­le­t­ni­č­ko ko­c­ka­nje. Po­što je oči­to nes­po­sob­na da do kra­ja re­ši taj pro­blem, pri­be­ga­va po­pu­li­sti­č­koj me­ri i do­dvo­ra­va­nju jav­nos­ti - uni­šte­nju in­du­stri­je iga­ra na sre­ću. Do­dat­no, uni­šta­va i me­di­je, jer oni ži­ve od tih re­kla­ma, a u eri ap­so­lu­t­nog opa­da­nja gle­da­nos­ti te­le­vi­zi­ja i či­ta­nos­ti pi­sa­nih me­di­ja, pa sa­mim tim i pri­ho­da od ma­r­ke­ti­n­ga, uki­da­nje ova­ko zna­ča­j­nih sred­sta­va sa­mo su nož u sr­ce me­di­ji­ma. Još du­blje ako se ide, ja­sno je da će ova­kve me­re od­go­va­ra­ti sa­mo SBB i Spo­rt klu­bu, jer će kla­dio­ni­ce mo­ći da se re­kla­mi­ra­ju sa­mo na spo­r­t­skim ka­na­li­ma, što zna­či ko­li­ko se bu­de da­va­lo Are­ni, jed­na­ko će ići i na Spo­rt klub, či­me se vla­st po­ka­zu­je kao ve­li­ki da­ro­da­vac pa­ra Šo­la­ku.


Otu­da, ape­lu­jem da se ova­ko su­lu­de iz­me­ne i do­pu­ne za­ko­na zau­sta­ve i da se pre­ki­ne sa po­pu­li­z­mom i do­dvo­ra­va­njem ma­sa­ma. Te iste kla­dio­ni­ce za­po­šlja­va­ju ogro­man broj lju­di, kad god za­tre­ba, pr­ve da­ju no­vac za ra­zna do­ni­ra­nja, ozbi­lj­ni su po­re­ski ob­ve­zni­ci i ova­kvo op­ho­đe­nje pre­ma le­gal­nim pri­re­đi­va­či­ma iga­ra na sre­ću ne slu­ži na ča­st ni­kom, ko­li­ko god da po­pu­li­sti­č­ke me­re ko­je pred­la­že le­po zvu­če ma­sa­ma.