Izbori u SAD ključni za budućnost zemlje

Pri­li­kom izbo­ra pred­sed­ni­ka bi­ra­či u SAD se prenstveno in­te­re­su­ju za do­ma­ća pi­ta­nja, od ko­jih su na­j­va­žni­ja eko­no­mi­ja, bez­bed­nost, zdra­v­stvo, pra­vo na abo­r­tus, imi­gra­ci­ja i očuvanje de­mo­kra­ti­je. Spo­lj­na po­li­ti­ka im je u dru­gom pla­nu, pa ta­ko ra­to­vi u Ukra­ji­ni, Ga­zi i Liba­nu sa­mo de­li­mi­č­no, go­to­vo mi­ni­mal­no, uti­ču i na ka­m­pa­nju i ko­na­č­no opre­de­lji­va­nje pri­li­kom gla­sa­nja.

Po­la­ri­za­ci­ja i posledice

Iz­me­đu 2016. i 2024. go­di­ne ame­ri­č­ko dru­štvo je do­ži­ve­lo znat­nu po­la­ri­za­ci­ju. Ne­ko­li­ko fa­k­to­ra je do­pri­ne­lo ovom fe­no­me­nu.
Ka­m­pa­nja 2015. i izbo­ri 2016. go­di­ne, ko­ji su Do­na­l­da Tra­m­pa do­ve­li na vla­st, iza­zva­li su oštre po­de­le me­đu bi­ra­či­ma. Nje­go­va agresivna re­to­ri­ka, po­pu­li­zam, pri­mi­ti­vi­zam, pro­mo­ci­ja na­si­lja i ne­mo­ra­la, kao i teo­ri­je za­ve­re do­dat­no su po­de­li­li dru­štvo i usi­ja­li stra­sti.
Dru­štve­ne mre­že su pos­ta­le cen­tral­no me­sto za ra­z­me­nu in­fo­r­ma­ci­ja, če­sto de­zi­n­fo­r­ma­ci­ja, što je sa­mo uma­nji­va­lo to­le­ra­n­ci­ju, rasplamsa­va­lo mr­žnju i po­ve­ća­va­lo po­la­ri­za­ci­ju. Pi­ta­nja po­put ra­sne pra­v­de i imi­gra­ci­je pos­ta­la su ta­č­ke su­ko­ba, a pan­de­mi­ja ko­vi­da 19 do­dat­no je na­gla­si­la pos­to­je­će ra­zli­ke. Ko­m­bi­na­ci­ja ovih fa­k­to­ra re­zu­l­ti­ra­la je du­bljim i slo­že­ni­jim dru­štve­nim ja­zom, ote­ža­va­ju­ći uspostavlja­nje di­ja­lo­ga, pro­na­la­že­nje ko­m­pro­mi­sa i za­jed­ni­č­kih re­še­nja.
Da­nas je po­la­ri­za­ci­ja u Ame­ri­ci sli­č­na, ako ne i go­ra, ne­go še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, kad su dru­štve­ne i po­li­ti­č­ke ten­zi­je bi­le na vrhu­n­cu.

Uti­caj kampanje

Istra­ži­va­nja, an­ke­te, de­ba­te, kva­li­tet kan­di­da­ta i ideo­lo­ški sta­vo­vi su ire­le­van­t­ni za is­hod izbo­ra. Se­ti­mo se sa­mo 2022. i „mi­d­te­r­m­sa“, kada su sve an­ke­te, istra­ži­va­či i ana­li­ti­ča­ri na­ja­vlji­va­li cr­ve­ni ta­las i tri­ju­mf GOP i za Se­nat i za Pred­stav­ni­č­ki dom. Pred izbo­re 2016. svi su pre­dvi­đa­li i una­pred sla­vi­li ubed­lji­vu po­be­du Hi­la­ri Kli­n­ton. Za izbo­re 2012. go­to­vo sve an­ke­te su uka­zi­va­le na po­be­du Mi­ta Ro­m­ni­ja nad Oba­mom. Sve to na­j­bo­lje sve­do­či o be­smi­slu istra­ži­va­nja i an­ke­ta.

Dva kan­di­da­ta se ra­zli­ku­ju po stru­k­tu­ri li­č­nos­ti, vred­nos­ti­ma, obra­zo­va­nju, mo­ra­lu i eti­ci, kao i po svo­jim pla­t­fo­r­ma­ma i vi­zi­ji bu­du­ć­nos­ti Ame­ri­ke.

Do­na­ld Tra­mp nu­di sve i od­mah, ne­real­na obe­ća­nja, dok isto­vre­me­no uma­nju­je real­nost iza­zo­va s ko­ji­ma se ze­mlja suo­ča­va. To­kom pre­di­zbor­ne ka­m­pa­nje za Tra­m­pa je na­j­va­žni­ja te­ma bi­la eko­no­mi­ja. Stal­no je na­gla­ša­vao va­žnost eko­no­m­skog ra­sta, sma­nje­nja po­re­za i po­dr­ške ma­lim pre­du­ze­ći­ma. Tvr­di da je eko­no­m­ska po­li­ti­ka do­ve­la do uspe­ha to­kom nje­go­vog man­da­ta i da bi se taj tre­nd na­sta­vio ako po­no­vo pos­ta­ne pred­sed­nik.

Ha­ri­so­va ak­ce­nat sta­vlja na so­ci­jal­nu pra­v­du, abo­r­tus, pra­va ma­nji­na, rav­no­prav­nost i re­fo­r­mu pra­vo­su­đa. Isti­če po­tre­bu za pro­me­na­ma u si­ste­mi­ma ko­ji ugro­ža­va­ju pra­v­du i jed­na­kost, kao i va­žnost pri­stu­pa zdra­v­stve­nim uslu­ga­ma za sve gra­đa­ne. Ove dve te­me predstavlja­ju klju­č­ne ra­zli­ke u pri­stu­pi­ma oba kan­di­da­ta i odra­ža­va­ju nji­ho­ve po­li­ti­č­ke prio­ri­te­te.

Ovi izbo­ri bi mo­gli ima­ti ve­li­ke po­sle­di­ce ne sa­mo za ame­ri­č­ku po­li­ti­ku i dru­štvo već i či­tav svet. No­va ad­mi­ni­stra­ci­ja bi se dru­ga­či­je mogla po­na­ša­ti u bez­bed­no­snoj, eko­no­m­skoj, zdra­v­stve­noj, mi­gran­t­skoj i kli­mat­skoj po­li­ti­ci. Upra­vo zbog to­ga mo­že­mo oče­ki­va­ti i pro­me­ne u pra­vo­su­d­nom si­ste­mu, uklju­ču­ju­ći re­fo­r­me u po­li­ci­ji i bo­r­bu pro­tiv si­ste­m­skog ra­si­z­ma.

Spo­lj­na politika

Do­na­ld Tra­mp i Ka­ma­la Ha­ris pred­sta­vlja­ju su­pro­t­sta­vlje­ne vi­zi­je ulo­ge SAD u sve­tu. Tra­mp, bi­v­ši pred­sed­nik, če­sto isti­če ko­n­ce­pt izolacio­ni­z­ma, na­gla­ša­va­ju­ći po­li­ti­ku „Ame­ri­ka na pr­vom me­stu“. On sma­tra da bi SAD tre­ba­lo da sma­nje svo­je an­ga­žo­va­nje u konfliktima širom sve­ta i usred­sre­de se na unu­tra­šnje pro­ble­me, a tr­go­vin­ski spo­ra­zu­mi bi tre­ba­lo da bu­du usme­re­ni na za­šti­tu ame­ri­č­kih ra­d­ni­ka. S dru­ge stra­ne, Ka­ma­la Ha­ris, ak­tue­l­na pot­pred­sed­ni­ca, vi­di Ame­ri­ku kao pri­rod­nog li­de­ra u glo­bal­nim pi­ta­nji­ma. Ona se za­la­že za opre­zni in­te­r­ve­n­cio­ni­zam i me­đu­na­rod­ni po­re­dak za­sno­van na za­ko­nu, ve­ru­ju­ći da SAD tre­ba ak­ti­v­no da se uklju­če u bo­r­bu pro­tiv klimat­skih pro­me­na, za­šti­tu lju­d­skih pra­va i po­dr­šku de­mo­krat­skim po­kre­ti­ma ši­rom sve­ta. Ona na­gla­ša­va va­žnost di­plo­mat­skih od­no­sa i mu­l­ti­la­te­ral­nih ini­ci­ja­ti­va, osla­nja­ju­ći se na spo­lj­nu po­li­ti­ku svog pret­hod­ni­ka Ba­ra­ka Oba­me.

Oba­mi­na spo­lj­na po­li­ti­ka, de­fi­ni­sa­na ogra­ni­če­no­šću ame­ri­č­kog uti­ca­ja, preu­sme­ri­la je prio­ri­te­te sa Evro­pe na Blis­ki i Da­le­ki istok. Ovaj pri­stup omo­gu­ćio je Ru­si­ji da se pr­vi put od se­da­m­de­se­tih go­di­na eta­bli­ra kao zna­ča­jan igrač u re­gio­nu, što je ku­l­mi­ni­ra­lo ane­k­si­jom Krima 2014.

Izos­ta­nak ade­kvat­nog od­go­vo­ra, ta­k­ti­zi­ra­nje, to­le­ri­sa­nje, ska­re­dan i po­ra­ža­va­ju­ći od­nos Oba­mi­nog ti­ma pre­ma ta­da­šnjoj ru­skoj intervenci­ji do­ve­li su do to­ga da Ru­si­ja do­dat­no po­ja­ča svo­je spe­ci­jal­ne ope­ra­ci­je usme­re­ne na de­sta­bi­li­za­ci­ju i sla­blje­nje Evro­pe i naruša­va­nje tran­sa­tlan­t­skih ve­za. Fi­na­le to­ga je bru­tal­na agre­si­ja na Ukra­ji­nu 2022. Ra­zli­ke u po­li­ti­ka­ma Tra­m­pa i Ha­ri­so­ve si­gu­r­no će uti­ca­ti na bu­du­ć­nost ame­ri­č­ke spo­lj­ne po­li­ti­ke. Tra­mp, ko­ji je na­j­sta­ri­ji pred­sed­ni­č­ki kan­di­dat u isto­ri­ji i pr­vi bi­v­ši ame­ri­č­ki pred­sed­nik osuđen za kri­vi­č­no de­lo, ni­je odu­stao od kan­di­da­tu­re za pred­sed­ni­ka, što na­me­će pi­ta­nja o in­te­gri­te­tu po­li­ti­č­kog si­ste­ma i bu­du­ć­nos­ti ame­ri­č­ke de­mo­kra­ti­je. Nje­go­ve pri­sta­li­ce ga vi­de kao žr­tvu po­li­ti­č­ke re­pre­si­je, dok pro­ti­v­ni­ci uka­zu­ju na prav­ne pre­pre­ke. Uko­li­ko bi pobedio, to bi bi­lo pr­vi put u vi­še od 120 go­di­na da pred­sed­nik ima dva man­da­ta ko­ji ni­su ve­za­ni. Gro­ver Kli­vle­nd je je­di­ni u isto­ri­ji SAD ko­ji je imao dva ne­ve­za­na pred­sed­ni­č­ka man­da­ta.

Ka­ma­la Ha­ris, će­r­ka Ja­ma­j­ka­n­ca i In­di­j­ke, odlu­či­la je da se kan­di­du­je na­kon što je Džo Ba­j­den na­ja­vio po­vla­če­nje iz izbor­nog pro­ce­sa. Svoj po­li­ti­č­ki put je za­po­če­la kao tu­ži­te­lj­ka u San Fra­n­cis­ku. Kao tu­ži­te­lj­ka Ka­li­for­ni­je se od 2011. do 2017. ista­kla po bo­r­bi za pra­v­du i refo­r­mi za­tvo­r­skog si­ste­ma. U Se­na­tu, či­ji je član bi­la od 2017, prio­ri­tet su joj bi­le re­fo­r­ma imi­gra­ci­je i zdra­v­stve­ne za­šti­te. Pre če­ti­ri godine pos­ta­la je pr­va že­na pot­pred­sed­nik SAD i pr­va oso­ba afroa­zi­j­skog po­re­kla na toj po­zi­ci­ji. Nje­na kan­di­da­tu­ra si­m­bo­li­zu­je pro­me­nu i in­klu­zi­ju u ame­ri­č­koj po­li­ti­ci.

Uti­caj na glo­bal­nu politiku

Tra­m­pov tri­ju­mf bi iza­zvao da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce i uti­cao na geo­po­li­ti­č­ku rav­no­te­žu, kao i na od­no­se SAD ka­ko sa sa­ve­zni­ci­ma, ta­ko i s pro­ti­v­ni­ci­ma.
Tra­mp je li­der okre­nut ka unu­tra i pro­ti­v­nik je ko­le­k­ti­v­ne bez­bed­nos­ti ame­ri­č­kih sa­ve­zni­ka, dok je Ka­ma­la Ha­ris pro­to­tip ame­ri­č­kog predsed­ni­ka ko­ji ve­ru­je u rad sa sa­ve­zni­ci­ma.

Tra­m­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja je na­ru­ši­la tran­sa­tlan­t­ske od­no­se, uma­nji­la ulo­gu SAD u sve­tu, do­ve­la Ame­ri­ku do ne­do­vr­še­nih me­đu­na­rod­nih spo­ra­zu­ma i ne­pre­dvi­di­vih rea­k­ci­ja na glo­bal­ne kri­ze, uklju­ču­ju­ći mi­gra­ci­je i kli­mat­ske pro­me­ne.

Ha­ri­so­va bi ve­ro­vat­no na­sta­vi­la li­ni­ju Ba­j­de­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je, na­gla­ša­va­ju­ći mu­l­ti­la­te­ral­nu sa­ra­d­nju i ak­ti­v­nu ulo­gu SAD u međunarodnim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Isto­ri­j­ski, ova­kav pri­stup je Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve či­nio li­de­rom u sve­tu i omo­gu­ća­vao ja­ča­nje sa­ve­zni­štva sa evro­p­skim i azi­j­skim par­t­ne­ri­ma.

Od­nos pre­ma Ki­ni, Ru­si­ji i EU

Is­hod no­ve­m­ba­r­skih izbo­ra re­fle­k­to­va­će se i na su­ko­be u Ukra­ji­ni i na Blis­kom isto­ku. I kod de­mo­kra­ta i kod re­pu­bli­ka­na­ca pos­to­ji di­le­ma da li bi SAD tre­ba­lo da svu pa­žnju, sna­gu, ene­r­gi­ju i re­su­r­se usme­re na Azi­ju ume­sto na Evro­pu i Blis­ki istok, s ob­zi­rom na ra­stu­će napetos­ti i po­tre­bu za od­bra­nom Ta­j­va­na od ki­ne­skih pre­ten­zi­ja. Tra­mp kri­ti­ku­je tre­nu­t­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju, isti­ču­ći da sa­ve­zni­ci če­sto ne pre­po­zna­ju vred­nost ame­ri­č­ke vo­j­ne po­dr­ške. Ia­ko je to­kom Ba­j­de­no­vog man­da­ta za­be­le­žen zna­tan na­pre­dak, uklju­ču­ju­ći dos­ti­za­nje cilja od dva od­sto BDP za od­bra­nu od stra­ne 23 čla­ni­ce NA­TO, Tra­mp i da­lje ve­ru­je da Evro­plja­ni isko­ri­šća­va­ju SAD.

Ko­n­ce­pt evro­p­ske stra­te­ške au­to­no­mi­je ostao je i osta­će, ka­ko stva­ri sto­je, sa­mo na ni­vou ra­spra­va i ra­z­ma­tra­nja, dok ko­n­kre­t­ni ko­ra­ci ka nje­go­voj rea­li­za­ci­ji izos­ta­ju.

S dru­ge stra­ne, Ba­j­de­no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja je bi­la po­sve­će­na ja­ča­nju sa­ra­d­nje iz­me­đu SAD i EU, pre­po­zna­ju­ći va­žnost za­jed­ni­č­kog delova­nja u klju­č­nim obla­sti­ma po­put eko­no­mi­je, bez­bed­nos­ti i kli­mat­skih pro­me­na.

Ia­ko je pot­pred­sed­ni­ca Ha­ris na di­plo­mat­skoj sce­ni bi­la go­to­vo ne­vi­dlji­va, njen sa­ve­t­nik Fi­lip Go­r­don pru­ža si­gu­r­nost ame­ri­č­kim partnerima. Go­r­don ima bo­ga­to isku­stvo u evro­p­skim po­slo­vi­ma, a kra­si ga pra­g­ma­ti­čan pri­stup ko­ji se te­me­lji na rav­no­te­ži iz­me­đu si­le i di­plo­ma­ti­je i izbe­ga­va­nju vo­j­ne in­te­r­ve­n­ci­je.

Kraj jed­ne ere

Osa­m­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka Ro­na­ld Re­gan je po­pu­la­ri­zo­vao mo­de­r­ni­za­ci­ju ame­ri­č­ke voj­ske, uklju­ču­ju­ći nje­ne nu­klear­ne sposobnos­ti. Re­gan je ve­ro­vao u ame­ri­č­ku izu­ze­t­nost i vred­nos­ti ko­je je nje­go­va ze­mlja tre­ba­lo da pro­mo­vi­še ši­rom sve­ta. Tra­mp je ovu ide­ju ba­na­li­zo­vao.

Nje­gov ula­zak u re­pu­bli­kan­sku izbor­nu are­nu 2015. obe­le­žen je ni­zom ra­ski­da s ko­n­sen­zu­som ko­ji je du­go preo­vla­da­vao iz­me­đu dve glav­ne stran­ke o me­stu i ulo­zi SAD u sve­tu.

Taj ko­n­ze­r­va­ti­v­ni in­te­r­na­cio­na­li­zam se za­sni­vao na otvo­re­nim tr­ži­šti­ma, vo­j­noj si­li, ko­ja je ga­ran­to­va­la mir, otvo­re­nos­ti za imi­gra­ci­ju i podr­šci sa­ve­zni­ci­ma. Inau­gu­ri­sao ga je re­pu­bli­kan­ski pred­sed­nik Dva­jt Aj­ze­n­hauer (1953-1961), a ve­li­ki po­bed­nik Hla­d­nog ra­ta Ro­na­ld Re­gan (1981-1989) pos­tao je nje­go­va pe­r­so­ni­fi­ka­ci­ja.

Ovaj ci­klus se za­vr­ša­va s neo­ko­n­ze­r­va­ti­v­ci­ma, ko­ji su Re­ga­no­vom le­k­si­ko­nu do­da­li kao ci­lj de­mo­kra­ti­za­ci­ju sve­ta, pred­sta­vlje­nu kao garanci­ju sta­bi­l­nos­ti ko­ja će na kra­ju oja­ča­ti in­te­re­se SAD.

Ova stru­ja, či­ji su po­bor­ni­ci bi­li Buš, Če­j­ni, Ra­m­s­fe­ld, Ra­js, Pauel, Ka­rd, Me­ke­jn, Vo­l­fo­vic, Hed­li, Te­net i Bo­l­ton, sta­ja­li su iza in­va­zi­je na Av­ga­ni­stan 2001. go­di­ne, a za­tim na Irak 2003. go­di­ne - obe izve­de­ne u ime ovog idea­la i pr­vo­bi­t­no po­dr­ža­ne od ve­ći­ne de­mo­krat­skih čla­no­va Ko­n­gre­sa. Za­dr­ža­va­nje Ro­be­r­ta Ge­j­t­sa na me­stu mi­ni­stra od­bra­ne, iz­me­đu re­pu­bli­kan­ske ad­mi­ni­stra­ci­je Džo­r­dža V. Bu­ša (2001-2009) i de­mo­krat­ske ad­mi­ni­stra­ci­je Ba­ra­ka Oba­me, bi­la je jed­na od po­sled­njih ma­ni­fe­sta­ci­ja istra­j­nos­ti ovog in­te­r­na­cio­na­li­sti­č­kog ko­n­sen­zu­sa.

Pr­va že­na na če­lu SAD

Do­šlo je vre­me da ko­r­mi­lo na­j­mo­ć­ni­je ze­mlje sve­ta preu­z­me že­na. Ka­ma­la Ha­ris je za­slu­ži­la da pos­ta­ne pr­va u ame­ri­č­koj isto­ri­ji ko­ja će se­de­ti u Oval­nom ka­bi­ne­tu. Nje­na po­be­da bi si­m­bo­li­zo­va­la ne sa­mo isto­ri­j­ski isko­rak već i vra­ća­nje po­ve­re­nja, sta­bi­l­nos­ti i je­din­stva u ame­ri­č­ku po­li­ti­ku.
Kra­j­nji je mo­me­nat da se zau­sta­vi vr­tlog po­de­la, stra­ha, pa­ni­ke, za­ve­ra i la­ži ko­ji je pre de­vet go­di­na po­kre­nuo Do­na­ld Tra­mp.