Juče je bio dan velike neizvesnosti, danas će se uveliko znati - mada ne mora da znači da će se znati; svakakvi su pičvajzi mogući - ko je, ne znam ni ja koji po redu, predsednik SAD - Donald Tramp, republikanac, ili Kamala Haris, demokrata.
Ako je suditi po stepenu globalne demencije, drljavosti, alavosti, sklonosti prebijanju preko kolena, rastućem populizmu i sve većoj popularnosti nejebavanja zakona 2%, Tramp je idealan kandidat, „više nego“ ubedljivi favorit. Ali nikad se ne zna. Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli Donaldu Trampu. Videćemo. Nemojmo trčati pred rudu.
Meni lično je najsmehotresnije neumrlo nadanje ovdašnje ljotićevske bagre i brabonjaka da će Tramp trijumfovati, nadanje koje je u oštroj suprotnosti sa ljotićevsko-svetosavskim teorijama o skoroj propasti Amerike, bezbožnog Zapada uopšte. Može biti da računaju da će Tramp ubrzati tu propast, mada će pre biti da se uzdaju - bez krčmara, naravno - da će Trampovim ulaskom u Belu kući iz Vašingtona dunuti povoljni vetrovi u jedra njihovih beslovesnih projekata.
Kremlj ko bajagi glumi nezainteresovanost, ko biva...“Svejedno nam je ko će biti predsednik Amerike“, ama siguran sam da - isto tako bez krčmara - žestoko navijaju za Trampa i da kremaljski širitelji „meke moći“ „na terenu“ ispod žita rade za Trampovu stvar.
Sledi malo trivijalnosti. Donald Tramp moju neznatnost neodoljivo - čak i fizički - podseća na jednog drugog Donalda - Ducka, u Srbiji poznatog kao Paja Patak - koji je prekonoć zgrnuo ogromne pare. Ko se seća stripa, setiće se da je Donald Duck bio isto toliko prepotentan, svadljiv i navalentan kao Donald Tramp, s tom razlikom što je Duck bio siromašan ko crkveni miš, pa nije mogao da se razmahne, dočim Tramp ne kuburi s parama, ima, može, znate priču...
Sledi pitanje: Koliko može? Odmah za pitanjem sedi odgovor: Može mnogo. Iza odgovora ide ograda: Ali neće moći više nego što je mogao u prethodnom mandatu. Ne treba uopšte sumnjati da će (ako pobedi) Tramp, učenik zloglasnog Reja Kona, autora političke doktrine: „Zakoni ne postoje, postoje samo ljudi koji sprovode zakone“ - dati sve od sebe da slomi ljude koji sprovode zakone i da Ameriku (i ostatak sveta) preudesi i prilagodi svojim ličnim zamislima i potrebama, ali isto tako ne treba sumnjati da će na tom poslu naići na žestok otpor, kao što je i prošli put naleteo i umalo zaglavio u mardelju.
Kvaka je u tom što su američki politički sistem koncipirali trezveni i mudri ljudi, odlični poznavaoci ljudske prirode, koji su pre više od dva veka predvideli mogućnost da će se jednoga dana u Belu kuću useliti dilber poput Trampa - već je bilo sličnih u XIX veku samo ih je prekrio zaborav - sledstveno su takvima postavili nepreskočive institucionalne prepreke.
Nama, koji živimo u zemlji u kojoj institucije nikad (i nikom) nisu bile nikakva prepreka, nije baš najjasnije, kako (i zašto) Tramp neće uspeti da ih prejebe. Ali upravo zato i živimo u zemlji u kojoj su institucije kilave, a alfa mužjaci svemoćni. Kad (i ako) naučimo tu lekciju, biće nam jasno. Al’ biće kasno.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore