Odavno je bilo naznaka da je tome tako, ali onomađašnje masovne demonstracije u Novom Sadu i zbitija pre i posle njih su laboratorijski egzaktno dokazali da je Visoka Koalicija jedina politički organizovana socijalna grupa u Srbiji. To nije dobra vest ni za koga. Uključujući Visoku Koaliciju. Videćemo zašto.
Svaka politička organizovanost kojoj se ne suprotstavlja politička kontraorganizovanost pre ili kasnije završi u entropiji. Politička smisao parlamentarne demokratije nije motivisan hipi idejom o „cvetanju hiljadu cvetova“ nego pragmatizmom neprestanog jačanja političke organizovanosti suprotstavljene drugim političkim organizovanostima. To se kolokvijalno zove „politička borba“. Lično preferiram reč „nadmetanje“. Ali pošto se ovde i akcije prikupljanja pelena za bebe zove „borbom“, neka ostane borba.
Protiv neke politike - kakva god ona bila - može se „boriti“ na samo dva načina, iako ovdašnja opozicija i njena klijentela uporno nastoje da pronađu i treći. Način prvi: organizovati se, suprotstaviti vladajućoj politici kvalitativno drugačiju politiku, izaći na izbore i kad (i ako) ti se posreći da osvojiš većinu, sprovesti svoju politiku u delo.
Drugi (poslednji raspoloživi) način je nasilna smena režima i nametanja svoje politike. U teoriji, taj način izgleda lakši, brži i jednostavniji, ali u praksi nije tako. Za nasilnu smenu režima - revoluciju ili državi udar - potrebno je mnogo više odlučnosti, organizovanosti i muda, kojih u Srbiji nikada nije bilo baš mnogo, a tek ih sad nema.
Qwrz moj bi i KaPeJot izvršio revoluciju da su prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile redovne i da se ostaci kapituliranog režima nisu našli na „pogrešnoj strani istorije“. Ali KPJ-ot se čak ni u takvim, razvaljenim ratnim okolnostima nikada ne bi domogao vlasti da nije bio uzorno organizovan. Rekao bih - i previše uzorno organizovan. Ni u organizovanosti ne valja preterivati.
Odbijte sad procenat Visokih Glasova, otpišite 10% zakleto apolitičnih građana i dobićete (ogroman) broj građana žestoko nezadovoljnih Visokim režimom, obuzetih ojađenošću i frustracijama koji plebiscitarno odbijaju da se politički organizuju i koji su - videlo smo i to u Novom Sadu - neprijateljski raspoloženi i prema kako-tako organizovanim predstavnicima parlamentarnih opozicionih stranka.
Je li Srbija „bure baruta“, preti li joj „građanski rat“? Decidirano ne! Potpisujem. Udaram pečat. U zemlji Srbiji, iscrpljenoj potucanjima po istorijskim stranputicama, istrajavanjima u sumanutim projektima, nespremnoj da sagleda, kamoli da ispravi greške, jedva da ima energije za svakodnevni život. Za rat treba dići dupe i staviti glavu u torbu. A vidite li vi takve?
Ako građanski rat nije izvestan, to ne znači da će u Srbiji vladati mir. Daleko od toga. Biće svakakvih belaja, manje-više niskog intenziteta. Ogromno kulminaciono jezero antivučićeveske ozlojeđensoti i frustracija - koje sve više narasta - psihološkim kanalima će izazivati sve jači osećaj nesigurnosti u redovima provučićevskog dela javnosti i Srbija će se na kraju pretvoriti u Južnu Severnu Irsku, a na šta će to ličiti, možete se obavestiti uvidom kako to izgleda u Severnoj Severnoj Irskoj.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore