Slušaj vest

Za Ame­ri­ka­n­ce, u igri je bi­la bu­du­ć­nost nji­ho­ve ze­mlje na mno­gim po­lji­ma - od po­ljo­pri­vre­de i ekonomi­je (od­no­sno za­šti­te in­te­re­sa obi­č­nog ma­log ame­ri­č­kog ra­d­ni­ka), pre­ko od­no­sa pre­ma mi­gran­ti­ma ko­ji hr­le ka nji­ho­voj ze­mlji, pa sve do pi­ta­nja po­put abo­r­tu­sa i vouk ku­l­tu­re.


Za osta­tak sve­ta, pi­ta­nja po­put ra­ta u Ukra­ji­ni i na Blis­kom isto­ku, obu­zda­va­nja Ki­ne, bu­du­ć­nos­ti NA­TO i mno­ga dru­ga bi­la su pre­su­d­no va­žna. Mo­ja ma­len­kost je spa­da­la u gru­pu onih ana­li­ti­ča­ra ko­ji su hra­bro, ali ne­ta­č­no pro­g­no­zi­ra­li po­be­du Ka­ma­le Ha­ris, uzi­ma­ju­ći u ob­zir an­ke­te ko­je su joj sve do ne­ko­li­ko da­na uo­či izbo­ra da­va­le pred­nost, kao i nje­nu spo­sob­nost da pri­vu­če ra­zli­či­te so­ci­jal­ne pro­fi­le gla­sa­ča (že­ne, Afroa­me­ri­ka­n­ce, Hi­spa­no­se, vi­so­koo­bra­zo­va­ne, pri­pa­d­ni­ke džet-se­ta itd.). De­man­to­va­la nas je, me­đu­tim, real­nost na te­re­nu u ko­joj je pre­su­d­nu ulo­gu odi­gra­la ni­ža i sred­nja kla­sa Ame­ri­ka­na­ca, onih ko­ji na svo­jim ra­d­ni­č­kim ple­ći­ma dr­že Ame­ri­ku i ko­ji su iza­šli u ve­li­kom bro­ju da po­dr­že Do­na­l­da Tra­m­pa. Nji­hov kan­di­dat je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na pro­ži­veo i pre­ži­veo to­li­ko to­ga da je o to­me mo­gu­će napi­sa­ti ne­ko­li­ko na­j­bo­ljih be­st­se­le­ra - od su­d­skih par­ni­ca, pre­ko neu­spe­lih aten­ta­ta, pa sve do ra­di­kal­ne pro­me­ne stra­te­gi­je de­mo­kra­ta sa­mo ne­ko­li­ko me­se­ci pred kraj izbo­ra. Ume­sto da Tra­m­pa ovi iza­zo­vi osla­be i po­ko­le­ba­ju, oni su ga oja­ča­li i uči­ni­li od nje­ga na­j­ve­ćeg povrat­ni­ka na ve­li­ka vra­ta ame­ri­č­ke po­li­ti­č­ke sce­ne u nje­noj no­vi­joj isto­ri­ji. De­lu­je ne­ve­ro­vat­no i im­po­zan­t­no da je Tra­mp ne sa­mo osvojio veći­nu gla­so­va u Džo­r­dži­ji, Flo­ri­di i Se­ve­r­noj Ka­ro­li­ni kao „ko­le­blji­vim dr­ža­va­ma“, već i tzv. pla­vi zid po­dr­ške de­mo­kra­ta­ma (Viskon­sin, Mi­či­gen i Pe­n­si­l­va­ni­ja) ,“ofa­r­bao“ u cr­ve­no.


Dva su pi­ta­nja ko­ja, u ve­zi sa Tra­m­po­vom ubed­lji­vom po­be­dom, sto­je pred Sr­bi­jom i sr­p­skim na­ro­dom u ce­li­ni u pe­rio­du ko­ji sle­di - ka­ko će no­va ame­ri­č­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja gle­da­ti na glo­bal­ne pro­ce­se i ka­ko će de­lo­va­ti u na­šem re­gio­nu. Mo­že­mo i mo­ra­mo da se na­da­mo da će Tra­mp oko­n­ča­ti rat u Ukra­ji­ni i na Blis­kom isto­ku, kao i da će nje­go­va ad­mi­ni­stra­ci­ja do­ne­ti no­r­ma­li­za­ci­ju pri­li­ka na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i u Bo­sni i He­r­ce­go­vi­ni. Za ra­zli­ku od pe­rio­da od 2016. do 2020., ka­da je Tra­mp za nas bio ipak ne­po­zna­ni­ca, sa­da ima­mo dra­go­ce­no isku­tvo ko­je tre­ba isko­ri­sti­ti za ostva­ri­va­nje na­ših dr­žav­nih i na­cio­nal­nih in­te­re­sa. Je­dan od njih je da se­bi „ku­pi­mo“ no­ve če­ti­ri go­di­ne mi­ra i pri­li­ku za eko­no­m­ski ra­zvoj, što smo obje­k­ti­v­no ima­li to­kom Tra­m­po­vog pr­vog man­da­ta. Od­no­si SAD i Ru­si­je izve­sno će bi­ti bo­lji, ali da­le­ko od ideal­nih, dok će se eko­no­m­ska, a ve­ro­vat­no i po­li­ti­č­ka ko­m­pe­ti­ci­ja iz­me­đu SAD i Ki­ne uslo­žnja­va­ti, te mo­ra­mo vr­lo pa­žlji­vo di­ri­go­va­ti na­šu spo­lj­nu i bez­bed­no­snu po­li­ti­ku, ko­ja po­dra­zu­me­va put ka EU i ja­ča­nje od­no­sa sa SAD na svim po­lji­ma, ali i za­dr­ža­va­nje vo­j­ne neu­tral­nos­ti i tra­di­cio­nal­no do­brih od­no­sa s Ru­si­jom i Ki­nom.