Ponedeljak je dan u koji, posle gledanja subotnje i nedeljne epizode „Sablje“, odlazim u bespuća internetske zbilje u potrazi za odjecima i reagovanjima na seriju.
Nije promaklo mojoj pažnji da poveliki broj novindžija i oštrih građanskih pera - koja su 2001, 2002. i 2003. udarnički dosipala medijsko ulje na lomaču na kojoj će izgoreti Đinđić - sa distance od dvadeset godina zakasnelo pravedno pronalaze mane „Sablji“ i traže „pravdu za Đinđića“.
Ima tu i bisera srpske gluposti i smehotresnih momenata, poput, recimo, ushićenja - sličnog ushićenju onog taksiste iz „Sablje“ - neke majke paranoidne invencije koja je otkrila da je posredstvom nekog kajrona (koji ja nisam primetio) u zavereničke radnje umešan i prvoosumnjičeni za sve, Aleksandar Vučić.
Jutros mi je pažnju privukao tekst Muharema Bazdulja objavljen na sajtu RTS, na koji sam svratio prvi put u životu u nameri da vidim šta divna erteesovska stvorenja smaraju o „Sablji“, šta sanjaju, šta im se događa. Kad viđi vraga: u obilju Bazduljevih uopštavanja, uočavanja sličnosti i razlika između znamenitih političkih atentata - uz pikantnu napomenu da je Anu Lind, švedsku ministarsku, na sastanak s kojom je Đinđić bio krenuo kobnog dana, nešto kasnije iste godine takođe ubio jedan Srbin - naleteh na pomen imena moje neznatnosti.
„Najglasniji među apriornim kritizerima ‘Sablje’“ - piše Bazdulj - „pisac Svetislav Basara, nakon gledanja cele serije shvatiće verovatno da njegova vizija srpske istorije ima neobično mnogo podudarnosti s vizijom izloženom u seriji. Ne samo da su u ‘Sablji’ prisutne sve kontroverze oko ‘političke pozadine’ atentata nego se eksplicitna odgovornost za ubistvo premijera pripisuje ‘dubokoj državi’, a transgeneracijske (zašto ne i transgender, prim. S. B.) traume koje poštenom svetu nanosi ‘Služba’ u različitim inkarnacijama stvaraju podtekst različitih intimnih i porodičnih drama.“
Hajde da vidimo. Pripisati kontroverze oko političke pozadine odgovornosti za atentat „dubokoj državi“ ima taman toliko - možda i više - smisla kao i pripisati tu odgovornost „dubokom grlu“ (ne tebi, Krle, daleko bilo) ili „dubokoj mreži“ (Deep Webu). To znači pripisati odgovornost virtuelno svakom, što će reći nikom.
Da li sam nakon odgledanih četiriju epizoda kao „apriorni kritizer verovatno shvatio da moja vizija srpske istorije ima neobično mnogo podudarnosti s vizijom izloženom u seriji“? Pre nego što odgovorim na ovo pitanje moram naglasiti da ja nisam sumnjao u dobre namere autora serije, nego u dobre namere RTS, a valja napomenuti i da sam apriornoj sumnji većoj od nade priložio i obećanje da ću se - ukoliko pogrešim u apriornom kritizerstvu - posuti kantom govana po glavi na Trgu republike, što ću, makar simbolički, i učiniti ukoliko se serija - šta? - bude podudarila s mojom vizijom srpske istorije - ne! - ukoliko serija umetnički uverljivo bude „markirala“ krugove i mahale iz kojih je potekla ideja o streljanju Zorana Đinđića i obećanje atentatskim pucačima, logističarima i zanosačima muda da će proći nekažnjeno.
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati