Igrao je Vučić na međunarodnom nivou svih ovih godina na ivici oštrice, prestajao nespojivo, balansirao, popuštao gde se moralo, pridobijao saveznike gde se moglo, kupovao i kupovao vreme i izgleda da je ne samo preživeo već je izašao na zelenu granu.
Zapravo, izveo je Srbiju na zelenu granu, tj. bar se tako čini posle pobede Donalda Trampa i pada jednog zločinačkog sistema vrednosti, u kom čovečanstvo živi još od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Srbija je mnogo propatila da bi danas objektivno počela da se na velika vrata vraća na međunarodnu scenu. Otuda, strahovito je važno što je u prvih petnaest svetskih državnika Vučić bio jedan od njih koji se čuo direktno sa Donaldom Trampom. Ta činjenica mnogo toga govori. Bilo bi sjajno da Vučić do kraja svog mandata u Beogradu ugosti Donalda Trampa, a s obzirom na to da je izvesna poseta američkog predsednika Budimpešti i Viktoru Orbanu, mogao bi da se spusti još nekih 300 kilometara južno i da poseti srpsku prestonicu. Neka nova konstelacija snaga u Evropi lako bi mogla da počiva na osovini Budimpešta-Bratislava-Beograd. Još ako u Nemačkoj dođe do promene vlasti, a sve su prilike da će tako i biti, za Srbiju bi zaista mogli doći bolji dani, makar u onom smislu da ćemo imati šansu da nas veliki bolje čuju. Zato je Vučićeva kupovina vremena, gutanje brojnih knedli, trud da ne uđemo u ratove u koje su pokušavali da nas uvuku, uspešno uzdržani razni kako spoljni, tako i unutrašnji pritisci, nešto na čemu Vučiću mora da se čestita. Način kako je vodio spoljnu politiku svih ovih godina, a nema dileme da će do kraja svog predsedničkog mandata sada biti daleko mirniji, mora da uđe u udžbenike na fakultetima političkih nauka kako kod nas, tako i u svetu. Pravo umeće diplomatije.
Srbija mora da iskoristi činjenicu da su Srbi u Evropi najviše bili za Trampa i da su se iskreno obradovali njegovom trijumfu. Zna to dobro Trampovo okruženje i ubeđen sam da će to ceniti, a na nama je da to iskoristimo. Činjenica je i da se kompletnom okruženju smrklo, što bi svakako trebalo da znači da bi nama moglo da svane, a da li će tako biti, verujem da zavisi najvećim delom od nas nas samih. Vučić nema smetnju da u naredne dve godine učini najbolje za zemlju. Pritisak prema Srbiji u svakom pogledu očekivano će slabiti, opozicija je apsolutno uništena, što zbog činjenice da se idiotskim potezima u više navrata samouništila, a što i zbog toga što su joj lideri nedorasli da se s Vučićem nose, pa je sve to majstoru koji je sve ove godine izdržao razne orkane i udare šansa veka da Srbija duboko zakorači u zlatno doba. Fondovi koji su baš iz SAD išli ka srpskoj levo-liberalnoj opoziciji sada će, sudeći po najavama Trampovog okruženja, presušiti. Čak se govori o tome da će Tramp ukidati razne NVO i fondacije koje su služile kao američka meka moć da se urušavaju neposlušne države. Ukoliko se to dogodi, za Vučića nema zime, jer mir na unutrašnjem planu je od neverovatne važnosti da bi se ostvarili ozbiljni poeni na međunarodnom nivou.
Ostaje samo da se nadamo da ćemo kolosalnu šansu iskoristi i da Vučićev ples po ivici ambisa u poslednjih dvanaest godina svuda i na svakom mestu pohvalimo i istaknemo kao najbolji primer kako se odgovorno vodi spoljna politika.
VUČIĆ U JEDNODNEVNOJ POSETI BRISELU: Predsednik Srbije u utorak će imati niz važnih sastanaka