Autorski tekst: Tramp karta

Za­ro­blje­ni Osman-pa­ša Sa­r­hoš pro­vo­di svo­je da­ne na dvo­ru na Ce­ti­nju i vre­me ubi­ja kar­ta­njem s ra­zno­li­kim po­se­tio­ci­ma dvo­ra, ta­da knja­za Ni­ko­le. Sam ro­man se za­vr­ša­va u sa­vre­me­no vre­me, de­ve­de­se­tih pro­šlog ve­ka, i osvr­tom na to­po­v­sku pa­lj­bu ko­ja se ču­je na oba­li Bu­dvan­ske ri­vi­je­re, iz pra­v­ca he­r­ce­go­va­č­kog ra­ti­šta, to­kom gra­đan­skog ra­ta u Bo­sni i He­r­ce­go­vi­ni.

S dru­ge stra­ne Ba­re, Ame­ri­ka je po­no­vo po­ka­za­la sna­gu svo­je de­mo­kra­ti­je, za ko­ju su kri­ti­ča­ri Ame­ri­ke tvr­di­li da je na iz­ma­ku i da će upra­vo sa­da „Ame­ri­ka i En­gle­ska pos­ta­ti ze­mlja pro­le­te­r­ska“, da će se uru­ši­ti pre­ko no­ći i da je su­d­bi­na Tra­m­pa na­j­bo­lji po­ka­za­te­lj za to. Me­đu­tim, de­si­lo se ono što ni­su oče­ki­va­li. Do­na­ld Tra­mp je ubed­lji­vo po­be­dio na izbo­ri­ma, do­bio je ve­ći­nu gla­so­va svih gla­sa­ča, do­bio je ve­ći­nu ele­k­to­r­skih gla­so­va dr­ža­va, do­bio je ve­ći­nu za svo­ju re­pu­bli­kan­sku po­li­ti­č­ku op­ci­ju u Se­na­tu i Pred­stav­ni­č­kom do­mu. Uz sve to, do­šlo je i do sa­stan­ka pred­sed­ni­ka Ba­j­de­na i iza­bra­nog pred­sed­ni­ka Tra­m­pa, u Oval­noj ka­n­ce­la­ri­ji, i mi­r­na tra­n­zi­ci­ja vla­sti je, po ko zna ko­ji put u isto­ri­ji, po­če­la da se spro­vo­di u Ame­ri­ci.

Ame­ri­ka je iz ce­log ovog pro­ce­sa iza­šla ja­ča, nje­na de­mo­kra­ti­ja sta­bi­l­ni­ja, i sa­da već vi­di­mo ja­sne obri­se bu­du­će ad­mi­ni­stra­ci­je, s no­mi­na­ci­ja­ma ko­je obja­vlju­je pred­sed­nik Tra­mp. Su­de­ći po to­me da re­pu­bli­ka­n­ci ima­ju oba do­ma za­ko­no­dav­ne vla­sti, ja­sno je da će ka­bi­net bi­ti izgla­san br­zo i da će ova ad­mi­ni­stra­ci­ja bi­ti ra­zli­či­ta od one iz vre­me­na pr­vog man­da­ta Do­na­l­da Tra­m­pa. Do sa­da ime­no­va­ni kan­di­da­ti su mla­di, ko­n­ze­r­va­ti­v­ni i am­bi­cio­zni. Baš ona­kvi ka­kve smo du­go če­ka­li u Ame­ri­ci. Lju­di ko­ji uno­se no­vu ene­r­gi­ju u po­li­ti­č­ki ži­vot Ame­ri­ke, ali i glo­bal­no.

Za to vre­me u Sr­bi­ji se de­ba­tu­je o te­ma­ma iz pro­šlos­ti i do­no­se jav­ni za­klju­č­ci za­sno­va­ni na ono­me što je ru­ska pro­pa­gan­da ši­ri­la go­di­na­ma o Ame­ri­ci, ali i na osno­vu ono­ga što je bi­lo u pr­vom man­da­tu pred­sed­ni­ka Tra­m­pa. Po ko zna ko­ji put, u Sr­bi­ji se gla­sno utr­ku­je da se na de­ša­va­nja u Ame­ri­ci gle­da bez ja­snog ra­zu­me­va­nja ame­ri­č­ke po­li­ti­č­ke sce­ne, za­tim te­ma ko­je su bi­le pre­su­d­ne u izbor­noj ka­m­pa­nji i s po­gle­dom kao da Do­na­ld Tra­mp je­dva če­ka da stu­pi na fu­n­k­ci­ju, ka­ko bi seo za ze­le­nu čo­ju Ko­so­va i jed­nom zau­vek re­šio ovo pi­ta­nje u ko­ri­st Sr­ba.

Vr­lo br­zo, već od fe­brua­ra ili mar­ta, bi­će ja­sno da će Ame­ri­ka svoj od­nos pre­ma ra­zli­či­tim pi­ta­nji­ma u sve­tu, pa i na Za­pa­d­nom Ba­l­ka­nu, me­ri­ti pr­ve­n­stve­no kroz pi­ta­nje od­no­sa Va­ši­n­g­to­na i Pe­ki­n­ga, kao dva glav­na ri­va­la na sve­t­skoj sce­ni. Pi­ta­nja na ko­ja tre­ba obra­ti­ti pa­žnju su: za­te­za­nje si­tua­ci­je oko Ta­j­va­na, od­nos pre­ma pri­su­stvu se­ve­r­no­ko­rej­skih tru­pa u su­ko­bu sa sna­ga­ma Ukra­ji­ne, kao i od­nos pre­ma pi­ta­nju su­ko­ba Izrae­la s pro­k­si sna­ga­ma Ira­na na Blis­kom isto­ku. Ta­ko­đe, pi­ta­nje po­što­va­nja spro­vo­đe­nja Va­ši­n­g­to­n­skog spo­ra­zu­ma će bi­ti vr­lo ja­sna me­ra za de­fi­ni­sa­nje od­no­sa bu­du­će ame­ri­č­ke ad­mi­ni­stra­ci­je pre­ma ak­te­ri­ma spo­ra­zu­ma i oce­na ka­ko po­štu­ju au­to­ri­tet pred­sed­ni­ka Tra­m­pa, spro­vo­de­ći ili ne spro­vo­de­ći odred­be ovog spo­ra­zu­ma. Za kraj tre­ba na­ve­sti da će sa­mo od po­zi­ci­ja ko­je ak­te­ri u Beo­gra­du bu­du ima­li pre­ma ki­ne­skim in­ve­sti­ci­ja­ma, pri­me­ni nji­ho­vih te­h­no­lo­ških te­le­ko­mu­ni­ka­cio­nih re­še­nja, ki­ne­skoj bez­bed­no­snoj in­fra­stru­k­tu­ri u Sr­bi­ji i vo­j­nim sred­stvi­ma u sa­sta­vu Voj­ske Sr­bi­je za­vi­si­ti da li će Tra­mp kar­ta bi­ti zai­sta onaj adut ko­ji Sr­bi de­ce­ni­ja­ma če­ka­ju na ze­le­noj čo­ji Ko­so­va ili ne.