Četvrtak, dan za prezentaciju nove kuhinjske nauke, političke lingvistike. Ima u srpskom jeziku i Srbiji reči-fetiša (alternativa: „svetinja“) i pojmova-idola, koji deluju magijski, a da ne moraju nužno biti deo neke, makar proširene rečenice (što najčešće i nisu),
Kao npr. „Kosovo“, „srpska vojska“, „srpsko“, „svetosavlje“, „vidovdanska etika“, „Hilandar“. Ima ih još sijaset, ali ja nemam dovoljno karaktera. U takve reči se animistički učitavaju značenja koja one ne obuhvataju ili kojih opšte i nema.
Naopaki smisao takvih pojmova i reči nije artikulacija (bilo čega), nego očuvanje statusa quo „ovog što (oduvek) nikad ovako nije bilo“. Primera je bezbroj, meni lično najsmehotresniji je onaj Koštuničinog popečitelja Jočića, koji je na pitanje da li je tačno da je u mladosti obijao trafike novinara/ku ućutkao odgovorom: „Sram te bilo, pitaš me to dok Hilandar gori“.
Vidimo da su takve, „svete“ reči wild card koji pokriva raznorazna nepočinstva. Osim takvih (doduše, teško), nadoknadivih šteta po istoriju i život, ima i nenadoknadivih: takve, naime, reči umrtvljuju i osiromašuju jezik. Uzmimo primer: ako je obavezno (i isplativo) uz reč „Kosovo“ reći/napisati isključivo „je Srce Srbije“ ili „srpsko“, a ako je bogohulno (a možda i kažnjivo) reći/napisati „je govno“ ili „qwrz od ovce“, onda jezik gubi slobodu, a kad nema slobode u jeziku, nema je ni u društvu.
Jesmo mi i u toj stvari lideri u regionu i svetu, ali slobode je sve manje i u okolnom svetu, zato što je sve manje slobode u belosvetskim jezicima koji su najpre umrtvljeni mrtvačkim frazetinama i na kraju dotučeni takozvanom političkom korektnošću.
Otuda je u svetlu kuhinjske političke lingvistike pobeda Donalda Trampa najlogičniji mogući ishod američkih prezidencijalnih izbora, kao što je - u istom svetlu - sasvim logičan uspon južnoameričkih i evropskih Trampova pod, B, C i D. To - u svetlu moje političke filozofije - nije dobra vest, ali tko mene jebe. Jedna slamka među vihorove.
Evo kako to ide na političkom terenu. Ako govoriš „sloboda“, „demokratija“, „pravna država“, „ljudska prava“ - da ne nabrajam dalje - ako te reči koristiš kao Jočić reč „Hilandar“ - pa ako ne živiš u Srbiji, u kojoj to uvek upali - sirotinja raja te u jednom momentu „provali“ i na izborima te šutne nogom u bulju.
Donald Tramp je prononsirani muljator i preispoljni lažov, ali on govori zlokobnu istinu ove čemerne epohe sveopšte muljavine, nadlagivanja i privida koji su postali stvarnost. Kad Tramp kaže - „sad mogu ubiti čoveka nasred Vašingtona i opet dobiti izbore“ - mase mu poklanjaju poverenje jer intuitivno znaju da je to sasvim moguće.
Za razliku od, recimo, Mila Dodika - koji bi mu dao i dupe, a kamoli glas - ja ni u ludilu ne bih glasao za Trampa, ali su u naopakom pravu svi oni koji su glasali za njega i svi oni koji su se širom sveta obradovali njegovom trijumfu. Takvi su „na pravoj strani istorije“. Ta istorija neće biti vesela, ali istorija ne daje ni pet para na to kakva je.
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!