Kad se razveje pleva onoga što su posle strašne nesreće u Novom Sadu u stanju emotivnog šoka, iz dobre namere, neznanja ili sitnih političkih interesa razni govorili, i pozvani i nepozvani, ostaje činjenica nesporna i za vlast i za opoziciju da se lanac odgovornosti -
teorijski, jer presuda nije doneta - proteže od samog vrha, odnosno resornog ministra, do neposrednih izvođača građevinskih radova na samom kraju.
Juče je takav stav potvrđen hapšenjem Gorana Vesića i još 11 osoba, među kojima su i bivši i sadašnji rukovodilac AD „Infrastruktura železnice Srbije“.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je ono što se u narodu naziva „krupna riba“. Od 5. oktobra do danas, to je tek treći ministar kome su stavljene lisice na ruke, i ovo pokazuje svu ozbiljnost kojom država s predsednikom Vučićem na čelu ozbiljno pristupa utvrđivanju krivice.
Utvrđivanju konačne istine predstoji dugo suđenje, zamršen proces s veštačenjima, papirima i advokatima, ali prvi korak je učinjen. Baš kao što ga je najavio Vučić rečima da neće biti pošteđen niko ko snosi odgovornost. I baš kao što je tražila opozicija na protestima. Pred ove poslednje sada se postavlja pitanje: Šta posle hap
šenja Gorana Vesića i ostalih? Hoće li reći dobili smo što smo zahtevali, hajde da sačekamo da sud kaže svoje? Naravno da neće!
Čuli smo u protestima da se, osim otkrivanja odgovornih, zahteva i ostanak Savskog mosta, pa vraćanje statusa kulturnog dobra zgrade Generalštaba. Još samo glumica Jelena Stupljanin, koja je govorila ispred suda u Novom Sadu, nije opet tražila veće kaveze za koke nosilje! Ali ne treba sumnjati da će biti i toga...
Pisali smo već o tome da je reč o više puta ponovljenom obrascu cinične i neljudske eksploatacije nesreće, od poplava, preko kovida, do masovnih ubistava u maju prošle godine, i nesposobnosti Đilasa i ostalih da ukopčaju da im ta šema ne radi. Ali dok oni uporno rade isto očekujući da dobiju drugačiji rezultat, na političkoj sceni su se javile nove figure. Grupe mladih formirane preko društvenih mreža zapretile su tradicionalnoj opoziciji potpunom marginalizacijom. Otuda naglo buđenje miljenika Šolakovih medija, Đilasa, Ponoša, Marinike, Aleksića, Manojlovića, koji su čak bili naterani da prekinu produženi vikend u novembru i organizuju protest na Dan primirja. Fijasko tog skupa kao da im je bio poslednja opomena, pa su se razleteli od suda u Novom Sadu do mostova u Beogradu, zakazujući tačkaste blokade po gradovima, pošto se ne usuđuju da pozovu na generalni štrajk. Znaju da im se Srbija ne bi odazvala!
Dični opozicionari pribegavaju patetičnim gestovima kao što je proglašavanje Gorana Ješića za političkog zatvorenika i Sava Manojlovića za žrtvu brutalnosti. Ili kao što je histerični napad Danijele Nestorović (koju je Đilas nazvao „ispumpanom gumom“) i Dragane Rakić na policajca u kordonu.
Svakako će, nažalost, imati još prilika za to. Jer hapšenje ministra i ostalih svakako neće umiriti opoziciju. Jer ih, ruku na srce, odgovornost za nesreću nije ni zanimala osim kao povod za izlazak na ulicu, gde čekaju čudo, neočekivanu silu koja će ih dovesti na vlast.
Pa ako za to treba da kokodaču kao koke nosilje, i to će raditi.
"DAĆU SVE OD SEBE DA SE SAČUVA MIR I STABILNOST" Vučić: "Biću opet ponosan zato što sam bio na strani časti, na strani slobode, na strani istine" (VIDEO)