Danas je subota, dan za gledanje sedme epizode „Sablje“. Ali to je tek večeras u 20 h PM. Imam bogme i tremu.
Nije šala. Ako sedma i osma epizoda nastave tamo gde su peta i šesta stale, moraću se, makar figurativno, javno posuti govnima po glavi.
Dok čekam početak sedme epizode, ne mogu a da se ne zapitam da li će grupe građana objedinjene generičkim imenom „opozicija“ i njihove klijentele naučiti nešto od TV serije, kad već nisu ništa naučili iz novije istorije.
Pouka dosadašnjih epizoda „Sablje“ - recenzije dveju poslednjih čitaćete u ponedeljak i utorak - jeste sledeća: srmopizd monolitne nenarodne vlasti, nazovimo je X, uopšte ne znači pobedu heterogenih opozicionih stranaka, nazovimo ih Y, Z, W itd. A evo i zašto, što reko Blic. Na prvom mestu zato što Duboka Čaršija, koju naivčine zovu „duboka država“ - što je čist kretenizam jer je država Srbija plitka ko planinski potok - tokom tegobnog opozicionog delovanja stranaka Y, Z i W najmanje jednu od njih formatizuje kao guju u njedrima, koja će - kad se „tamo gde treba“ u čaršiji proceni - vratiti stvar na fabrička podešavanja, tj. uspostaviti „državni kontinuitet“ večite državne nedovršenosti.
Napred rečeno uopšte ne znači da opozicione stranke, koje nisu bile produžena ruka duboke čaršije, nisu bile temeljno „izbušene“ čaršijinim krticama. U vodećoj antičaršijskoj stranci devedesetih, DS-u, u predsedništvu je na dan streljanja Zorana Đinđića marta 2003. sedelo najmanje 70% Ćosićevih (i Udbinih, ali to je isto) poverenika, seiza i zanosača muda.
Koji su - kad je sablja otupela - u tren oka posla eliminisali Čedu, Živkovića i još neke čestite ljude iz DS-a i istanlirali JexS-a Tadića. JexS je potom, u kohabitaciji sa Koštunicom i DSS - u kojoj se nije znalo ko koga jebe - nastavio da radi na ostvarenju vlažnog sna ćosićevskih brabonjaka i bagre - obnovi Dušanovog carstvija, ali mirnim sredstvima i sa „ljudski likom“. Trt, Milojka.
Uzimajući u obzir basnoslovnu neorganizovanost i odsustvo makar jedne snažne političke ličnosti koja bi znala šta hoće, ne znam čemu se nadaju napred pomenute grupe opozicionih građana i njihove klijentele i šta očekuju od dana posle Visokog Strmopizda, koji jednoga dana po prirodi stvari mora uslediti.
Ove redove pišem pod utiskom javno izrečenih opozicionih sumnji u postojanje minimum jedne opozicione ličnosti koja „radi“ za Vučića. Ne znam na koga misle - čisto sumnjam da i oni znaju - ali uopšte ne sumnjam da duboka čaršija već odavno ima u rukavu rezervnog Vučića, kao što je imala rezervnog Miloševića, Koštunicu (kao i rezervne brabonjke u DS-u).
Na drugoj strani nema ni homeopatskih naznaka o postojanju ličnosti kalibra Đinđića, Koraća, Batića - nije to kraj spiska - spremnih da se poduhvate posla čišćenja srpskih Augijevih štala, zasranijih od Augijevih.
Ne samo da takvog nema, nego su - kako je primetio moj drug Sead Spahović - vodeći opozicionari i njihova klijentela ideološki bliski Visokom Mestu. Što ima i svojih dobrih strana. Neće biti „Sablje 2“.
VUČIĆ I LAVROV RAZGOVARALI TELEFONOM O 3 VAŽNE TEME: Upoznao sam ministra da Priština pokušava da Srpskoj listi zabrani učešće na predstojećim izborima