Slušaj vest

Ispostavilo se da su ipak ovi drugi bili u pravu jer se otud-odonud, povremeno ili češće, uvek iznova pokrene pitanje trećeg svetskog rata, o čemu smo u ovoj kolumni između ostalog (pre)često i pisali. U nedelji za nama se ovo pitanje pokrenulo poslednji put, nakon što je odlazeća Bajdenova administracija odobrila Ukrajincima da američkim dugometnim projektilima ATACMS gađaju Rusiju na njenoj teritoriji, pri čemu Ukrajinci nisu okolišali da to urade odmah, da bi im Rusi uzvratili dosad neviđenim supersoničnim projektilom „orešnik“, koji se rasprskava u više udara i koji potencijalno može sravniti brda i doline. Oni slabijih živaca su odmah uzviknuli da sada počinje konačno treći svetski rat, koji panični apokaliptičari odavno čekaju, ali koji nikako da dođe. Naravno, kao i uvek u svim strateškim stvarima, ima i u očekivanju trećeg svetskog rata dosta propagande, mada je to daleko od toga da se mečka plaši rešetom, jer svetske strateške stvari dugo stoje u neredu i samo je trenutak potreban da zaista potpuno skliznu u propast.


Međutim, taj trenutak još nije došao, ako uopšte ikad i dođe. Naime, postoji tu niz faktora na osnovu kojih bi oštroumni profesionalac mogao zaključiti da će i ova eskalacija na liniji Amerika-Rusija, preko ukrajinskih leđa, kao i sve prethodne, biti kontrolisana i ograničena. Prvo, i projektili ATACMS i zver od „orešnika“ su toliko skupe igračke da je i ograničen broj ATACMS-a koji Amerikanci mogu dati Ukrajincima a da sebe ne oslabe i tek ograničen broj „lešnika“ koji u rat zapletena Rusija može proizvesti i ispaliti u pokaznim vežbama odvraćanja kao što je ova nesumnjivo bila. Ako dođe stani-pani, nije problem da svako ispali sve iz magacina, ali u tom slučaju ne bi više imao ko da broji konačni skor i ko je pobedio, jer bi svi bili gubitnici i to dobro znaju na onim ledenim strateškim vrhovima gde se odlučuje o sudbini sveta, a gde ipak ne sede ludaci kao što misli uboga raja, već po sili sopstvene službe neki sračunat i racionalan svet. Drugo, niko ne može da stisne nuklearne dugmiće zato što je malo besan ili što je imao loš dan, već za to i u Rusiji i u Americi postoje striktno određene procedure, gde je predsednik tek jedan u lancu odlučivanja, uz mnogo drugih jako ozbiljnih ljudi koji su i birani tako da ne budu slabih živaca, već da mogu da predvide i osete svetske titraje i koji sračunavaju koliko visoko da se podigne lestvica nuklearne opasnosti i rizika.


I treće i ne najmanje važno, teško da bi Rusija mogla da nekog nuklearno gađa, a da se s tim ne saglasi Kina jer se ovi najradikalniji strateški potezi ne odigravaju solirajući već u čitavom lancu partnerstava, a Kina u ovom momentu nije baš zainteresovana da po svetu „rade“ nuklearne „raketle“ i ima svoje mekše metode štelovanja svetskog sistema na svoju vodenicu.


Kad se sve zbroji, sve to sa ATACMS-ima i „orešnicima“ i menjanjem nuklearne strategije Rusije su bile tek pokazne vežbe i tvrđenje pazara pred pregovore koji se sada već naziru na horizontu, iako daleko od toga da će ići lako i glatko.
Zato nemojte da vas panika hvata, neće biti trećeg svetskog rata.