SRBIJA I 21. VEK: Budžet za tišinu i Ekspo za nebo
Budžet za 2025. godinu usvojen je prekjuče u Narodnoj skupštini na način bez presedana - uz suspendovanje Ustava, institucionalno nasilje, baš onako kako bi odgovaralo onima koji pokušavaju nešto da sakriju.
Odbijanjem da na dnevni red stavi legitiman zahtev opozicije da se raspravlja o poverenju vladi Miloša Vučevića, u čijem mandatu je rekonstruisana i pompezno otvorena železnička stanica koja je ubila 15 ljudi, predsednica Skupštine je otvorila vrata haosu, fizičkom, a ne samo institucionalnom, nasilju i ponizila Skupštinu Srbije kao retko ko u njenoj istoriji. Prvi put u modernoj istoriji Srbije, najvažniji zakon u godini, zakon koji određuje sudbinu svakog građanina, prošao je bez ikakve rasprave. Ni predlagač nije našao za shodno da kaže reč u njegovo ime, a ni parlamentarna većina nije imala šta da doda. Tako je budžet, čiji je svaki dinar sakupljen iz džepova građana, prošao kroz parlament bez ikakvog objašnjenja. Građani Srbije nisu dobili priliku da saznaju kako će se trošiti njihov novac, niti da učestvuju u odlučivanju. Demokratski proces, već na aparatima za održavanje života, još jednom je dobio smrtonosni udarac.
U središtu ovog tišinskog budžeta nalazi se jedan projekat - Ekspo 2027. Sa ciframa koje su narasle do neslućenih visina, Ekspo je proglašen „nacionalnim prioritetom“, dok ključni sektori poput obrazovanja i zaštite životne sredine dobijaju mrvice. Sume novca koje odlaze na ovu međunarodnu izložbu premašuju izdvajanja za oba ova sektora zajedno. Istovremeno, odgovori na pitanja o stvarnim troškovima Ekspa izostaju. Umesto transparentnosti i informacija, građani dobijaju uvrede i omalovažavanje - prema svima koji se usuđuju da pitaju kako će se potrošiti njihov novac. Dok se pripremaju grandiozni planovi za Ekspo, građani Beograda ostaju bez dugo obećavanog metroa, jer je, kako vlast tvrdi, „kasa prazna“. Čuju se informacije da svu prateću infrastrukturu grade dobro proverene firme od poverenja, firme bliske vlasti, firme koje drže kriminalci koji doprinose „tamo gde treba“ i firme koje su, kako vidimo na primeru Novog Sada, oslobođene od bilo kakve odgovornosti, čak i kad su posledice njihovog rada i nemara takve da je nemoguće zamisliti gori ishod. Da apsurd bude veći, vlasti su u više navrata insinuirale da su ljudi koji su se usudili da traže pravdu za poginule u Novom Sadu i odgovornost za one koji su za nesreću krivi neprijatelji razvoja i investicija, optužujući ih da žele da ugroze Ekspo. Ova bezobzirna manipulacija tragedijom radi opravdanja političkih i ekonomskih prioriteta pojedinaca iz vlasti pokazuje potpunu neosetljivost prema ljudskim životima i dostojanstvu.
Ovaj budžet nije samo finansijski dokument - on je simbol sistema koji nije stvoren za ljude. On jasno pokazuje šta je važno vlastima, a šta nije. Haos koji je juče vladao u parlamentu nije slučajan; to je odraz njihovog stava prema građanima. Ekspo je postao simbol bahatosti, netransparentnosti i odvajanja od stvarnih problema građana. Umesto da bude prilika za razvoj i ponos, ovaj projekat se pretvara u spomenik neodgovornosti i lažnih prioriteta. Ali tišina vlasti ne znači da mi treba da ćutimo. Naprotiv, tišina je poziv da govorimo još glasnije - jer na kraju, svaki dinar u tom budžetu je naš. I svaka reč o tome kako se troši naš novac treba da bude izgovorena.
"DANAS SU POKUŠALI DA SPREČE DA PENZIONERI U SRBIJI DOBIJU POVIŠICU U DECEMBRU" Vučić o opoziciji: Možete misliti kakva bi to katastrofa bila