Milovan Jovanović: Nova EK opet bez vizije, snage i liderstva
Evropski parlament je u sredu imenovao novi saziv Evropske komisije, kojim će još jednom dirigovati Ursula fon der Lajen.
Za novu EK je glasalo 370 od 688 poslanika, protiv se izjasnilo 282, a njih 36 je bilo uzdržano. Tako je nova EK dobila manje glasova nego pre pet godina, kad je „za“ glasao 461 predstavnik, „protiv“ 157, dok je 89 bilo uzdržano. Prvi put posle 25 godina EP nije odbio nijednog kandidata za člana EK, što dodatno potvrđuje njegovu nemoć i irelevantnost.
Nova Komisija je rezultat višemesečnog pregovaranja, natezanja i političke trgovine, koja je, istini za volju, nezaobilazni deo kreiranja najvažnijih evropskih tela. Iako je sastavljena od predstavnika različitih političkih opcija, EK nikad nije bila desnije. U EK je čak 13 članova iz redova EPP-a, jedan iz ECR, tri iz redova liberala, petoro socijaldemokrata i petoro koji su nominalno nezavisni.
Prvi put se u EK našao jedan predstavnik iz grupacije ECR-a. Član profašističke stranke Braća Italije, koju predvodi premijerka te zemlje, Rafaele Fito je imenovan za jednog od šest izvršnih potpredsednika EK, a zadužen je za koheziju i reforme. Imenovanje Fita je rezultat prisnosti i političkog savezništva Ursule fon der Lajen i Đorđe Meloni. Bez obzira na to što su se mnogi protivili izboru Fita, narodnjaci su insistirali na njegovom imenovanju, upozoravajući da će u protivnom srušiti kandidaturu Terese Ribere iz Španske socijalističke radničke stranke (PSOE).
Većina glasova za izbor EK je obezbeđena, ne zbog sporazuma tri proevropske grupacije EPP, S&D i ALDE, već zbog činjenice da su „za“ glasali i brojni poslanici iz grupacija koje nisu bile uključene u pregovore, poput Konzervativaca i Zelenih.
Pojedini poslanici iz EPP-a i iz S&D izjasnili su se protiv ovakvog sastava EK. Evropski konzervativci i Zeleni su bili podeljeni po pitanju podrške EK, što je na kraju i osiguralo dovoljan broj glasova za njen izbor.
Po rečima Ursule fon der Lajen, prioritet EK biće jačanje evropske ekonomije, povećanje bezbednosti, jačanje odbrane, nastavak pomoći Ukrajini, dekarbonizacija i nastavak realizacije evropskog zelenog plana. Prva inicijativa EK biće tzv. kompas konkurentnosti, koji podrazumeva smanjenje zaostatka u konkurentnosti i inovacijama za SAD i Kinom. Takođe, EK će se zalagati za proširenje Unije.
Sve to deluje licemerno, neubedljivo, konfuzno i imaginarno, jer smo sve to slušali i pre pet godina.
Spore i neadekvatne reakcije Brisela na protekcionističke izazove iz SAD-a i agresivne poteze Kine tokom prošlog mandata EK dovele su do zaostajanja konkurentnosti, koje se enormno povećalo. O tome najbolje svedoči stanje evropske ekonomije i privrede. Visoke cene energenata, deindustrijalizacija, sve veće zaostajanje Evrope u globalnom tehnološkom nadmetanju samo su neke od posledica javašluka koji vlada unutar EU.
Mandat nove EK traje pet godina, a pred njom su ozbiljni, veliki izazovi, što je jednim delom i posledica nesposobnosti, nekompetentnosti, korumpiranosti, jalovosti i lošeg rada cele EK, kako u mandatu Ursule fon der Lajen tako i njenih prethodnika. Aktuelni geopolitički trenutak odslikava se u krizama i ratovima u neposrednom okruženju, što zahteva brze poteze, hrabrost, odlučnost i beskompromisnost. Evropa sa ovakvim liderima nije sposobna za tako nešto.
Zbog pogrešne politike poslednjih 15 godina EU danas ima skoro dvostruko manji BDP od američkog. Pre izbijanja velike finansijske krize 2008. EU je po veličini BDP-a bila skoro izjednačena sa SAD.
PREDSEDNIK VUČIĆ OBJAVIO VAŽNU VEST ZA PENZIONERE: Gledaćemo da uvećane penzije svima legnu do 6. januara!