Onomad pomenuto pismo čitaoca, filozofa Borisa Piculina, na koje sam izneo stanovite dobronamerne primjedbe, izazvalo je takođe dobronamernu reakciju pisca pisma čitalaca koju ćete, pretpostavljam, čitati u štampanom izdanju, jer je redakcija u zakonskoj obavezi da je objavi.
Predmet rasprave - tj. bure u čaši vode - bio je geografski položaj Srbije, za koju je moja neznatnost tvrdila (i ostala pri tvrdnji) da je situirana na jugu srednje Evrope, dok Piculin, međutim, smatra - i prilaže neke mape - da se Srbija nalazi na evropskom jugoistoku.
Prigodom procene geografskog položaja Srbije pošao sam od emiprijske činjenice da je Ural krajnja istočna, a Gibraltar (Britaniju i Irsku kao ostrva nisam uzimao u obzir) krajnja zapadna tačka evropskog kontinenta.
Posmatrano tako, kako god gledali, Srbija se nalazi na južnoj sred sredini kontinenta. Mnogo se još istočnijih jugoistočnijih država nalazi na tlu Evrope.
Nije mi ni prvi put bilo baš najjasnije šta je moj cenjeni korespondent hteo da insinuira pomeranjem Srbije ka geografskom istoku, ostalo mi je to nepoznato i posle reakcije na moju kolumnu, ali kakve god mu bile namere, nije mogao pronaći nepodesniju osobu za tu raspravu naprosto zato što se kao đavo krsta klonim politizacija strana sveta i geografskih kulturologija.
To sam, kao i većina Srba, naučio na teži način. Tako što sam se osramotio. Beše to na nekoj postpetooktobarskoj tribini, na kojom sam drobio nešto o potrebi kolektivnog psihološkog distanciranja od Azije, na šta je reagovala tadašnja ambsadorka Indije koja mi je skresala u brk da je Azija vrlo širok pojam, da ja verovatno mislim na tzv. Bliski istok, a da u toj stvari previše uopštavam i grešim.
Blizina Bliskog istoka (ne samo geografska) naprosto mi je bila zaklonila visoke azijske kulture i civilizacije, Indije, Kine, Japana i drugih.
Izvinio sam se Njenoj ekselenciji za nesmotrenost i više nikada posle nisam - osim u funkcionalnim tekstovima, u kojima je to dozvoljeno - lupetao o Aziji, srednjoj Evropi, siromašnom jugu, bogatom severu, Zapadu kao staništu sinova svetla i Istoku kao čmaru sveta, pogotovo ne isto to sa obrnutim predznakom..
Da geografski položaj predodređuje uređenost, kultivisanost i prosperitet neke zemlje, Srbija ne bi imala nikakvih problema da bude bar približno kao Češka. Iako sam u kolumni napisao da nikad nisam napisao da je Srbija mogla biti kao Češka, Piculin je negde pronašao da ipak jesam. Uopšte ne sumnjam da sam to napisao, ali to je pisano 2016, dakle u vreme kad još nisam znao neke detalje zbog kojih Srbija nikad ne može biti kao Češka.
Pa i to „Srbija kao Češka, kao Švedska“ isto tako je pogrešna politička orijentacija kao i „Srbija na istoku“ ili „Srbija na zapadu“. Na geografskoj širini i dužini na kojoj je smeštena, Srbija može biti samo tamo gde jeste, a kako će joj biti, to ne zavisi od geografskih, nego od mentalnih mapa.
VUČIĆ U JEDNODNEVNOJ POSETI BRISELU: Predsednik Srbije u utorak će imati niz važnih sastanaka