Ko bi rekao da će se u Kuriru rasplamsatai polemika. I to ne polemika u obliku koji je već odavno poprimila, dakle kao salva diskvalifikacija, pičkaranje i prepičkavanje, nego polemika u kojoj se ukrštaju argumenti.
Naša polemika o geografskom položaju Srbije i štetama i koristima od geografskog položaja po istoriju i život dobila je još jedan odjek i reagovanje. Ovoga puta je Pismo redakciji - tj. meni preko redakcijine grbače - napisao g. Branimir Salević, i to čak iz Indonezije.
I Salević se drži aksioma da „Srbija nikad nije bila deo srednje Evrope“. Da je „uz izuzetak Vojvodine, Srbija severni Bliski istok ili severni Levant. Od muzike preko kuhinje pa do mentaliteta, malo šta mi imamo zajedničko sa srednjom (zapadnom) Evropom, nikad tamo nismo pripadali“.
Ovde na delu imamo klasičan primer mešanja geografskih i mentalnih mapa, karakterističan za sve Beogradske čaršije i sve srpske zemlje. Razradimo ovo malo.
Na mentalnim mapama Srbija fakat jeste severni Bliski istok i severni Levant - ja sam išao i korak dalje i govorio da je severna Podsaharska Afrika - ali to nema toliko veza sa Srbijinim geografskim položajem, koliko sa rezolutnim odbijanjem većinske Srbije da se organizuje kao demokratska zajednica.
Na zavlačite, manipulativne, ni istinite ni neistinite tvrdnje da „Srbija nije zapad nego istok“ - i obratno - da „Srbija nije istok nego zapad“ - najbolji odgovor je dao onaj cinični šaljivdžija koji je ispod patriotskog grafita ispisanog na zidu neke pošte „Ovo je Srbija“ dopisao „Ovo je pošta, idiote“. I pisac komentara na grafit i pisac ovih redova hoće da kažu da Srbi - svih boja i odlično vide istok i zapad - i raspravljaju da l’ je Srbija tamo ili ovamo - ali da ne vide Srbiju, da ne kažem baš poštu.
„Iz gornjih identitetskih razloga“, piše dalje Salević, „vaša nada da je Srbija mogla postati normalna zapadna liberalna demokratija niti je realna niti je to ikada bila.“ Moram se ne saglasiti, i to po više tačaka. Pre svega nikada nisam gajio „nadu“ da je Srbija „mogla postati normalna zapadna liberalna demokratija“, ponajpre zato što je pojam „liberalna demokratija“ geografski neutralan, potom zato što je Srbija - da je htela - lako mogla postati liberalna demokratija (sopstvenog) tipa, a to što to nije htela - serija „Sablja“ nas je podsetila zašto i kako nije htela - nema ama baš nikakve veze s geografijom, identitetom, mentalitetom i sličnim tricama i kučinama.
Uzmimo primer. Korejci su isti narod, isti nacionalni identitet, isti mentalitet, Koreja se nalazi na podalekom istoku, a opet, Severna Koreja je rigidna distopična autokratija, a Južna Koreja liberalna demokratija „zapadnog tipa“.
Da nije bilo „bratske pomoći“ - gledano iz Koreje, ne sa istoka, nego sa severa - izvesno je da bi i cela Koreja bila kao Južna, ali to što tome nije tako takođe nema veze s geografijom nego sa ideologijim. U koju Srbi svi i svuda još uvek polažu velike nade.
"POVERENJE U VUČIĆA OGROMNO" Najpoznatiji istraživač javnog mnjenja Bogosavljević otkrio: Prvi sledeći lider u koga imaju poverenja je 14 puta slabiji (VIDEO)