Prosto je neverovatno koliko sam pisama čitalaca dobio u poslednjih nekoliko dana, naravno preko redakcijske grbače. Sva su ta pisma bila odjeci i reagovanja na polemiku o geografskom položaju Srbije i razmatranja da li smo mi (jebo ja nas) - ili nismo - deo ovog ili onog geometeorološkog i geokulturnog entiteta.
Da su sada ona stara, dobra vremena u kojima su se polemike u Književnoj reči i Književnim novinama razvlačile mesecima, moglo bi se takođe mesecima polemisati, ali (ne)vremena su takva kakva su, a i Kurir nije ni Književna reč ni Književne novine.
Osim toga, nikuda ne bismo stigli. Cinik bi rekao - kao domicilna nam Srbija. Naime, svi učesnici polemike - uključujući i moju neznatnost i pisce pisama redakciji na koja nisam odgovorio - redovno mašimo poentu.
A poenta je sledeća: kad si dezorijentisan, onda je svejedno kud ideš, jer kud god da kreneš, nikud ne stižeš zato što ne znaš kud ideš. Da bismo pojasnili stvar, najpre ćemo razmotriti prostornu orijentaciju, a potom ćemo par reči o političkoj i geopolitičkoj orijentaciji, koja može, ali ne mora da ima mnogo veze s geografskom.
Biti orijentisan ne znači znati gde je istok - orijentacija upravo znači odrediti gde je istok - orijentisati se, to znači odrediti gde si ti u odnosu na istok, da bi posle odredio gde su sever i jug. Zapada što se tiče, s njim je lako: on je prekoputa istoka.
Vratimo se na ona stara dobra vremena u kojima su polemike trajale mesecima. SFRJ/ot je - skupa sa Srbijom - sve do godina raspleta i događaja naroda, uza sve svoje mane i nedostatke, bila izuzetno dobro orijentisana.
Odlično je, dakle, znala gde su istok i zapad, ali je bila orijentisana na sebe, pak je u tom smislu postigla visok stepen samodovoljnosti i samoodrživosti - što će reći da je sopstvenim snagama proizvodila maltene sve što je bilo potrebno za život - što će, opet, reći da je bila suverena. Nemojmo se zavaravati, bez samodovoljnosti i samoodrživosti - M. Jovanović bi dodao i A bombe - suverenitet je prazna reč.
Ali ako kao cilj ne postaviš postizanje državne samodovoljnosti i samoodrživosti, nego teritorijalno proširenje do granice Karlovac, Karlobag itd. - a pritom nemaš para za benzin ni do Vinkovaca - onda ti nema druge nego da „ideš“ sad na „zapad“, sad na „istok“, u pustoj nadi da će Zapad i Istok povaditi trnje iz tvoje mindže.
To, naravno, ne biva. Ali srpska nada da će tako biti nikada ne umire.
Ako to ne biva, šta onda biva? Evo šta, što reko Blic. Idući čas na zapad čas na istok, ti ne stigneš ni na istok ni na zapad, u stvari, ne stigneš nigde - ali zato i istok i zapad dođu kod tebe. Svaki iz svog razloga.
Zapad dođe da bi privlačio jeftinu radnu snagu, uvaljivao lošu lošu robu i polovne automobile. Istok pak dođe da te podbada na „borbu protiv kolektivnog zapada“, koji je sjebao domaću privredu, ali bez koga ne možeš da preživiš.
I šta biva na kraju? Biva ko u reklami za film „Alien“, koja glasi: Whoever wins - istok ili zapad - we lose.
VUČIĆ NA BOŽIĆNOJ LITURGIJI U HILANDARU: Predsednik se poklonio pred Bogorodicom Trojeručicom, čestitao najradosniji hrišćanski praznik (VIDEO)