Pošto su se do kraja iskompromitovale višekratnim porazima na izborima i apsolutnim fijaskom svih protesta između njih, zbog čega rizikuju gađanje trulim paradajzom ako biračima samo izađu na oči, opozicione stranke pribegle su novoj taktici.
Kako bi izazvali nemire koji će eskalirati u nasilje koje će zbrisati postojeću vlast, a ustoličiti njih, angažovali su takozvane građanske aktiviste.
Reč je o osobama koje je javnost već upoznala tokom prethodnih nekoliko godina. Javljali su se na ranijim protestima kao „govornici iz naroda“, „prosečni studenti“, „srednjoškolci koji ne trpe nepravdu“ ili su se prosto u jednom momentu dočepali megafona i uzviknuli nekoliko parola protiv Aleksandra Vučića, što je bilo dovoljno da ih Šolakovi mediji promovišu u heroje opozicione borbe.
Neki su trajali jedno leto, dok drugi, uporniji, traju. Oni žive svojih pet minuta slave zahvaljujući tome što ne osećaju tremu kad treba da nastupe na javnom skupu, što poseduju relativno pristojan govornički dar i što apsolutno ne znaju ni za stid ni za saosećanje s drugima.
Običan građanin ne može da se ne naježi kad čuje izjavu Emilije Marković, saradnice CRTA, koja predvodi blokadu FPN:
- Znači, ovo što se desilo u Novom Sadu je jedan dosta tužan povod za ovo što se desilo, ja bih volela da se to uopšte nije desilo, ali nekako je to nama dalo razlog koji smo svi nekako hteli da se ovako nešto pokrene i sada imamo taj tužan povod i mislim da je došlo vreme da privedemo kraju i da sprečimo sve druge tužne povode!
Tragedija u Novom Sadu je „razlog koji smo svi nekako hteli“! Ima nečeg talibanskog u bezrezervnoj poslušnosti s kojom se ti mladi ljudi povinuju nalogodavcima iz opozicije i u bezosećajnosti s kojom izvršavaju njihove naloge.
Takvi zatvaraju fakultete jer im se ogromna većina - držeći se one da pametniji popušta - uklanja s puta kako bi izbegla optužbe da su „Vučićevi botovi“ i zameranje pojedinim profesorima koji politiku stavljaju ispred nauke. Studenti iz unutrašnjosti prisiljeni su na duže plaćanje boravka u Beogradu. Aktivisti, međutim, problem s novcem nemaju...
Osim profesionalnih, odnosno plaćenih „revolucionara“, u blokadama ima i dobrovoljaca, zavedenih propagandom Šolakovih medija.
Reporteru N1 koji je izveštavao sa blokade u Beogradu na vodi, Mića Marković, član DS iz Prokuplja, kazao je:
- Ja sam sanjao da dođem u Beograd na neki protest i gledao sam N1 i Novu S i jutros sam požurio da budem tu Ići ću i u Novi Sad ako treba, ići ću i sa studentima jer ja sam član jedne partije i imamo sad i kandidaturu neku, biramo predsednika - izjavio je ovaj aktivista, kome se u ozbiljnim penzionerskim godinama ostvario san.
Takvih što o svom ruhu i kruhu dolaze u Beograd da vide ambijent i da se slikaju na Novoj ili N1, istina, mnogo je manje, ali su Đilasu i kompaniji i oni mili - ne koštaju ga, a koliko-toliko popunjavaju inače paučinaste blokade. A razlog što su aktivisti takvi kakvi su - da se ovde uzdržimo od dijagnoza - prost je: opozicioni političari ne mogu da nađu izvođače radova koji će biti bolji od njih.
Aktivisti su njihova slika i prilika.
N. N.
· Reaguj
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti