Slušaj vest

Poslanici krajnje desnice i levičari su se udružili i izglasali smenu vlade, čime je završeno Barnijeovo premijersko angažovanje, najkraće u modernoj francuskoj istoriji.

Ovaj politički potres se dešava u trenutku kada Francuska ulazi u period štrajkova u javnom sektoru. Sindikati su pozvali na proteste i štrajkove koji uključuju nastavnike, kontrolore letenja i druge državne službenike. Razlog za štrajkove su vladine mere štednje, koje podrazumevaju smanjenje troškova i povećanje poreza, kako bi se uštedelo 60 milijardi evra i smanjio budžetski deficit. Sindikati se protive tim merama, a štrajkovi bi mogli dovesti do zatvaranja škola i prekida u avionskom i železničkom saobraćaju.

Barnijeova vlada je srušena zahvaljujući izglasavanju nepoverenja u Nacionalnoj skupštini, uz ključnu podršku krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (Marin le Pen) i levičarskih poslanika. Ukupno 331 poslanik od njih 577 je glasao za smenu vlade. Ovaj potez je usledio posle dužeg sukoba u parlamentu oko budžetskih mera štednje.

Kako bi izbegao parlamentarnu blokadu, Barnije je odlučio da primeni ustavnu odredbu, član 49.3, koja omogućava vladi da usvoji zakon o finansijskom osiguranju bez odobrenja parlamenta. Upravo je ta odluka i omogućila poslanicima da podnesu zahtev za izglasavanje nepoverenja.

Ishod je pad vlade, što se poslednji put dogodilo 1962. godine, kada je premijer bio Žorž Pompidu, a predsednik Šarl de Gol. Iako je podneo ostavku, Barnije će i dalje obavljati dužnost šefa prelazne vlade, koja će se baviti svakodnevnim poslovima. Ta vlada će biti odgovorna za predlaganje zakona o vanrednim situacijama, koji će obuhvatiti pitanja potrošnje i poreza za 2025. godinu. Novi premijer će, po rečima predsednika Emanuela Makrona, biti imenovan uskoro. Pitanje koje se nameće jeste koliko će novi francuski premijer moći da upravlja polarizovanom Skupštinom, jer se novi parlamentarni izbori po Ustavu ne mogu održati pre jula 2025. Politički i ekonomski problemi u ovom periodu pogađaju i Nemačku, koja se, usled pucanja semafor koalicije, sprema za vanredne izbore. Ova paralelna politička kriza u Parizu i Berlinu utiče na snagu i moć Francuske i Nemačke da vode EU, što neminovno proizvodi posledice za političku i ekonomsku stabilnost Unije.