U jeku naše rasprave na temu hoće li u Srbiji biti ili neće biti građanskog rata - a ako neće biti, zašto neće biti - u Siriji se dogodio građanski blickrig.
Pobunjeničke snage - o kojima se do trenutka odlaska ovog teksta u štampu ne zna baš puno - munjevito su svrgnule nenarodni režim Bašara el Asada, ušle u Damask, reis je u poslednjem trenutku uhvatio avion i zbrisao - gde - u Moskvu, gde drugde.
Od kakvog je značaja gornja priča za stvar (eventualnog) srpskog građanskog rata. Pre svega, zbog primera koji ukazuje na jednu vrlo bitnu stvar za građanske ratove (svih boja). Osnovni uslov za izbijanje sirijskog blickriga bilo je povlačenje podrške Asadovih sponzora, Moskve, Teherana i Hezbolaha, koji su se o svojim jadima zabavili.
Drugi, juče pomenuti preduslov za izbijanje građanskih ratova, onaj ideološki, takođe je bio tu. Asad nije svrgnut zbog nepoštovanja demokratskih procedura i kršenja ljudskih prava - toga što se tiče, ništa se u Siriji bitno neće promeniti, ako ne bude i gore - nego zato što je po pobunjeničkom mišljenju bio previše sekularan i - što je još crnje i gore - bio previše oslonjen na kaure.
A kako kod „nas“ (jebo ja nas) stoji stvar s građanskoratnim uslovima. Ponajpre, bar za sada, na vidiku nema sponzora - što ne znači da se neće naći ako neki od sponzora tako odluči, potom: nema nikakvog ideološkog naboja.
Za ovih 12 godina Visokog Carstvija nisam čuo ni jednu jedinu zamjerku na fundamentalne odrednice politike Visoke Narodne Države, dakle etnonacionalizam, kolektivizam, burazerski pluralizam i nedavanje Kosova po cenu da ne preživi nijedan Srbin. Ovdašnji sporovi, koji se, doduše, mogu izvrgnuti u žestoke pičvajze, ali ne i u rat (osim ako neki sponzor ne naredi drugačije) - nisu konceptualno-politički, nego čisto personalni.
Opoziciji i njenoj klijenteli Vučić, Vulin, Vučević, Brnabić i Vesić - da pomenem samo neke - naprosto idu na qwrz, kao što napred pomenutim vladajućim personama dramatis opozicija i njena kilijentela još žešće ide na qwrz (a svi skupa idu meni na qwrz. Ali ko mene jebe, koji sam ja faktor.)
Političko-konceptualne razlike između vlasti, opozicije i njihovih klijentela premale su da bi dovele do razrešenja građanskim ratom - zapitajmo se da li će rado ići u vojnike Srbi koje mrzi da izađu na izbore kad pada kiša - a sa druge strane su prevelike da bi se razrešile mirnim putem, tj. postizanjem društvenog dogovora i „fer i poštenim izborima“.
Ima tu još jedna otežavajuća/olakšavajuća - kako za koga - okolnost: kao što je pokvaren sat dvaput dnevno tačan u sekund, tako se i napred opisana dominantna srpska politika dvaput u sto godina poklopi sa svetskim trendovima.
Pisac hoće da kaže da je etnopopulistički model politike meke čvrste ruke ponovo svetski trend, da Amerika i EU - „kolektivni zapad“ uopšte - ne daju pet sitnih para na opozicione apele za pomoć - zato što u tome ne vide ništa loše i što - na podobije onog Vukovog predsednika mesnog odbora - opoziciji poručuju: „pomoći ćemo vam kad budete na vlasti“.
· Reaguj
"NE PREPORUČUJE SE OPOZICIONIM PRVACIMA SA SLABIJIM SRCEM" Pogledajte četvrtih 100 od 1000 velikih stvari koje su urađene zalaganjem predsednika Vučića