UDARNA PESNICA: Besposličarenje i dangubljenje
Jedan vrlo mali broj političkih aktivista, mahom opozicionih stranaka i kojekakvih anarholevičarskih pokreta, koji se predstavljaju kao da tobože govore u ime studenata, blokira ili pokušava danima da blokira rad pojedinih srpskih fakulteta. Podršku u tom ludilu dodatno im pružaju određeni profesori, takođe najvećim delom politički funkci
Ne želeći da ulazim u smisao ove svakako besmislene rabote, jer zahtevi koje menjaju iz dana u dan su sami po sebi besmisleni, ipak želim da se osvrnem na potencijalnu problematiku koja bi mogla da nastane u skorijoj perspektivi, bar što se samih studenata tiče. Elem, besposličarima i lošim studentima svakako ništa ne može da se dogodi, jer njima je svaka godina provedena na studijama nastavak zabave.
No, studenti koji plaćaju stan, koji su došli u Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, sa ciljem da polažu ispite i da što pre okončaju studije kako bi se otisnuli u dalje životno napredovanje, svakako će bez ikakvih razloga zbog kolega besposličara biti na gubitku.
Što se profesora koji podržavaju ovaj idiotski protest tiče, njih je takođe baš briga. Oni primaju prilično lepu državnu platu, te radili ili ne radili, ne tiče ih se mnogo. Zasad im je bitno da država slučajno ne dopusti da dođu strani univerziteti, jer u situaciji konkurencije oni svakako ne bi mogli da se nose, pa bi gubili studente, a samim tim verovatno bi se i primanja proredila. E sad, postavlja se ključno pitanje - šta država da radi kako bi sprečila ovaj javašluk? Odgovor je jednostavan - ništa!
Elem, ako samim profesorima ne smeta to što ih grupe mladih opozicionih aktivista i anarholevičarskih pokreta ometaju da drže nastavu, ako ne žele tome da se usprotive, pa dodatno čak negde to i podržavaju, država bi trebalo da zažmuri na oba oka i da kaže samo - napred, gospodo. Dakle, prstom nikom da se ne pomakne. Ukoliko samim studentima ne smeta to što će da gube gradivo, dragoceno vreme, da gube rokove, da duže studiraju, državi će još manje da smeta. Dakle, država ne bi trebalo uopšte da se meša i, ako je volja, neka se blokira od jutra do mraka. Samo nemoj posle da dođe neko da se državi požali za bilo šta što je izgubio. Sami birali, sami se ubili, što bi naš narod rekao. Studiranje svakako nije obavezno, najvećim delom je i besplatno, pa molim lepo. Ne moraš da studiraš ako nećeš, a da li ćeš izgubiti eventualni status studenta koji je na budžetu, e o tome sam razmisli. Da se ovako nešto događa bilo gde u nekoj zapadnoj zemlji, tamo bi sami studenti skočili na besposličare i dangube, jer su fakulteti preskupi i nikom se ne gubi vreme, a još manje novac na sumanute političke performanse kojekakvih zgubidana. Plašim se da će ovakvo ponašanje pojedinih profesora i studenata dodatno uniziti državne univerzitete i da će se gro mladih srednjoškolaca opredeljivati za privatne fakultete.
Na kraju, kao zaključak, probajte da se setite šta su to studenti 1968. zahtevali. Reče nedavno predsednik Srbije da su tražili više marksizma na inače marksističkom fakultetu. Šta su tražili čak i 1996. godine, bez obzira što je to ipak bio jedan sveopšti bunt protiv krađe lokalnih izbora, ali bez dileme, sa današnje tačke gledišta, i vrhunska zloupotreba studenata u političke svrhe. Danas su lideri tih protesta uglavnom dobro pozicionirani političari i biznismeni i nekako su naplatili svoj aktivizam. Šta studenti generalno dobijaju svim tim protestima? Ništa, osim gubljenja vremena i rokova.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova