Slušaj vest

Izliv prvi. Kad je onomad po svetu - uključujući i srpski - odjeknula vest da je grupa bojovnika predvođenih organizacijom Hajat Tahrir el Šam u brzopoteznoj akciji strmopizdila nenarodni režim Bašara el Asada, jedna od prvih pomisli beše mi: Sad će neka majka opozicione invencije uskliknuti: „Treba nam Hajat Tahrir el Šam!“

Ta pomisao nije bila bez neke. Imala je predistoriju. Naime, kad god je neko, negde, nekako pobedio nekog na nekim izborima, majke opoziciono-novindžijske invencije su graktale: „Treba nam taj i taj!“ Sledstveno su „nam“ - jebo ja nas - dosad trebali Krivokapić - koji se pokazao kao osoba s mnogo više integriteta nego što sam u prvi mah (pogrešno) mislio - i onaj banjalučki Stanivuković, koji se pokazao tačno onakvim kakvim sam mislio da jeste.

Ono što me je doskora zabrinjavalo - a za šta me odnedavno boli qwrz - nije to što ovaj ili onaj dilber izvaljuje parapolitičke i parapsihološke gluposti bez krčmara, nije me zabrinjavao čak ni izostanak reakcije javnosti na izlive gluposti tipa „ćuti, budalo“, zabrinjavao me je povisok procenat dilbera/ki koji u srcima svojim pomišljaju, pa i govore: „Vaistinu nam treba“.

Posle pomenute prve pomisli, usledila je druga pomisao. Daj, ne preteruj, pomislio sam. Reći da nam treba HTS ipak bi bilo tu mač i za majke srbske opozicione invencije.

Kad ne lezi vraže. Eto ti novopredsednika DS Srđana Milivojevića - za koga mi nikad nije bilo jasno zašto nije potpredsednik Šešeljevih radikala - koji je negde blagoizjavio da „ćemo (naravno množina) kad DS bude imao većinu u Skupštini (a pitanje je dana kad će imati), imati novog Bašara el Asada (Vučića), koji neće zbrisati u Moskvu, nego u Dubai“.

Naravno da je usledio kontraizliv gluposti iz najvećeg pogona na Balkanu za proizvodnju i distribuciju duhovne bede i gluposti, Politikine Rotopalanke, čiji je rent-a-novindžija u Milivojevićevom lupingu „prepoznao“ pripremu „sirijskog scenarija“, koji je - dok se drugačije ne naredi - bacio u zasenak „obojenu revoluciju“.

Treba li uopšte reći da je Rotopalankin izliv gluposti bio masivniji i intenzivniji od Milivojevićevog... Koga interesuje, nek ode na Politikin portal, nek stisne muda i uveri se sam, ja nemam stomak da ga prepričavam.

Glupost, sama po sebi, nije nešto nužno loše, ima ona svoje mesto u poretku stvari, ali kada glupost poprimi (patološko) obličje smrtne ozbiljnosti, onda stvari munjevito odlaze u qwrz, a ubrzano idu u tom smeru.

Nama (jebo ja nas) ipak neko „treba“. Ne Krivokapić, ne Stanivuković, ne HTS, nama (jebo ja nas) treba Vesko Savić. Ako ne znate ko je Vesko Savić, onda ništa.