Zamislite sledeću situaciju: „ušli“ ste, recimo, u posed 50 litara dobre rakije, ali nemate bure. I šta onda? Ništa. Džaba vam rakija. Ne možete ni da je popijete ni da je prodate.
Ovu bekrijsku metaforu s našim posebnostima - srpskom šljivovicom - upotrebio sam da bih skrenuo pažnju na ovdašnja vekovna nerazlučivanja i brkanja političke forme i političkog sadržaja, koja su nanela ogromne štete srpskoj istoriji i životu.
Budući da su sada aktuelni studentski protesti - a kad pa nisu - krenućemo od te „goruće teme“ (i uzgred napušiti idiota, autora te novindžijske bljuvotine koja se povlači vekovima). Politički protesti (bilo koji) u političkom smislu nisu (bar ne bi trebalo da budu) forma „izražavanja nezadoljstva“ i „savladavanja straha“ (sledi napuš i za autore tih baljezgarija), nego postizanja nekog političkog cilja.
Ali qwrz. U zemlji Srbiji tome nije tako. Zato što - prema H. Ekstajnu, zahvaljujući „našim posebnostima“ - srpsko društvo spada u tzv. analgetične kulture, koje nisu orijentisane prema postizanju ciljeva, već prema izbegavanju bola, smanjenju stresa i učvršćivanju stabilnosti. Takva društva se prilagođavaju neprijateljskoj i teškoj sredini odustajanjem ili povlačenjem u apatiju i zasnovana su na frustraciji, a ne na motivaciji.
Politički ciljevi srbskih mainstream političkih elita (svih vremena i boja) odvajkada su bili ili metafizički (Kosovski zavet) ili fantastično megalomanski (velika Srbija) ili utopijski (besklasno društvo). Posle ‘87. sve se to smešalo u amorfnu paraideologiju začinjenu svetosavljem.
Protesti od 9. marta, oni iz ‘96/97. i oni od 5. oktobra jesu bili izazvani žestokim frustracijama, ali su bili motivisani jasnim političkim ciljevima: nedopuštanjem jajarske izborne krađe u prvom i promenom političke paradigme u drugom. Napomena: nije nužno da svi u „kritičnoj protestnoj masi“ budu svesno politički motivisani nekim ciljem, ali je obavezno da takav, jasan cilj imaju političari koji usmeravaju proteste. Ako toga nema, eto situacije u kojoj imate 50 litara rakije, ali nemate bure i onda džaba rakija.
Istini za volju, na histeričnoj opozicionoj političkoj sceni ne vidim ličnost - mada je aspiranata napretek - dovoljno integrisanu i kompetentnu da protestima, kojima je legion ime, da političku formu. Ali ako je aspirantima za utehu, takođe ne vidim spremnost protestnih masa da ih bilo ko politički usmeri.
Kako smo se višekratno uverili u postprotestnim anketama televizora N1, veliki broj „protestanata“ politika „uopšte ne interesuje“, oni bi, kontam, samo da frustracije prestanu, pa da onda živimo dugo i srećno.
Napred opisanim srbskim politikama - uključujući i Visoku - zasnovanim na „izbegavanju bola, smanjenju stresa i učvršćivanju stabilnosti“, efikasno se može suprotstaviti samo dijametralno suprotna politika. I tu nastaje problem. Tu nema ni rakije ni bureta.
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva