Budući da se Srbija ponovo uskomešala, da sve po nebu barjaci krvavi iđahu, da knezovi opet nisu radi kavzi, ali da je rada sirotinja raja, da je baš sve kao u konstitutivnom aktu srpske državnosti, narodnoj epskoj pesmi „Početak bune protiv dahija“
u glavama opozicije i - možda još više - „pozicije“ rađa se pitanje od 1.000.000.000 svih valuta: da li će (i kad će) nova nastati sudija.
U takvim stvarima ne vredi nagađati, i strah i nada remete percepciju i iskrivljuju procene. Ali zato postoji precizni, višestruko baždareni instrument, koji nepogrešivo detektuje blizinu/daljinu eventualnog strmopizda vlasti, tj. nešto - tačnije, neko - što samo Srbin imade. Taj precizni instrument je Ljilja Smajlovićka.
Smajlovićka ima sedmo čulo kojim nepogrešivo detektuje blizinu nečijeg strmopizda, a uz to čulo ide i nenadmašna sposobnost - verovatno zasnovana na stealth tehnologiji - munjevite tranzicije iz strmopižđenog Visokog Dupeta u novovladajuće Visoko Dupe, čija se zvezda rađa na serpskom horizontu. Neki bi cinik rekao da je Smajlovićkin put popločan stmopižđenim dupetima.
Kakogod, Smajlovićka je neupitni autoritet za strmopizde. U tom smislu sam u četvrtak sabajle otišao do trafike, kupio nedeljnik Nedeljnik i krenuo u kafanicu da pročitam Smajlovićkinu kolumnu.
Na putu do kafanice ovako sam računao: ako tema Smajlovićkine kolumne ne budu studentski protesti nego neka obespravljenost izazvana delovanjem „kolektivnog Zapada“, onda se Visokom Mestu loše piše. Možda se sad pitate: kako to da Ljilji Marlen nepogrešivo detektuje blizinu strmopizda, a ne piše o tome. U tome i jeste caka. Ona ne trči pred rudu. Sačeka da ruda dođe pred nju. U tome je tajna njenog uspeha.
Nakon što sam pročitao Smajlovićkinu kolumnu, bilo mi je jasno da će Visoko Mesto ostati na mestu. Jer da neće, Smajlovićka ne bi studentariju posula govnima, doduše, ka i vazda namirisanim nekim fancy parfemom.
Predostrožnosti radi - nikad se ne zna da li se među studentskom protestnom masom krije neko novo Visoko Dupe - Smajlovićka je oser ipak začinila serpstvujučim komplimentima. Ko biva... „Protest je nov, sastav mlad, parole za promenu, na ćirilici, a zastave EU se uklanjaju odmah po viđenju.“
Onda je na astal bacila argumente, npr: „Cela nacija ključa (krvi ti jebem,, prim. S. B.), ali Vučiću podrška ne opada, a opoziciji ne raste. Možda to i nije tako neverovatno kao što zvuči.“
„Čini mi se“ - kaže dalje Ljiki - „da najmanje deset godina gledamo (koji ‘mi’, jebo ja vas) jedan te isti protest protiv Vučića, a da - bez obzira na to zbog čega se bunile - sve ‘pobunjeničke grupe’ (opet krv ti jebem) kao da žele isto: da vlast upotrebi prekomernu policijsku silu i time da municiju centralnoj optužbi da je Vučić diktator, da mu je vlast represivna i da policijska brutalnost izazove široki narodni gnev.“
Pa i ono „krvave ruke“. Ima li to smisla, pita se Smajli. Je li to lepo? Tako se ne povećava uticaj i ne pridobijaju glasovi. Pravna pouka: studentarijo, učite od Smajlovićke kako se povećava uticaj i pridobijaju glasovi.
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana