Slušaj vest

Ukoliko se ovo zanemari, rezultati su obavezno loši, od katastrofalnih do urnebesno smešnih. Uzmimo primer portala Nova...
Ima već nekoliko nedelja kako Šolakovi mediji reklamiraju Đilasovu priču o prelaznoj vladi, a pomenuti portal dao je svoj kreativni doprinos tekstom pod naslovom „U ovoj državi su studenti uspeli da sruše vladu pre samo nekoliko meseci, evo kako im je to pošlo za rukom“. Čitalac, ako se upusti u skrolovanje, može saznati da je reč o Bangladešu, koji je, slade nam propagandisti u pokušaju, posle toga, za samo tri meseca - procvetao! Bangladeš i procvat! Reč je o jednoj od najsiromašpnijih i najnaseljenijih zemalja na svetu, koja se uglavnom pominje u izveštajima o poplavama i prirodnim katastrofama u kojima strada mnogo ljudi. A onda su dobili prelaznu vladu!
Posle ovog reklamnog uratka, televizije bi morale da emituju upozorenje: Ukoliko ste dobro čuli, posavetujte s psihijatrom ili svojim dilerom!

Otkud odjednom toliko interesovanje za prelaznu vladu? Eh! Šta će žabi voda?
Iako je svaki njen dosadašnji pokušaj da se dočepa vlasti - bilo na izborima, bilo na ulici - završen fijaskom, aktuelna srpska opozicija ne odustaje. Kao patološki kockar koji veruje da će mu novi krug ruleta najzad doneti dobitak, Đilas, Marinika, Ponoš, Milivojević (nakupilo ih se ovih godina kao da Srba ima koliko Bangladešana!) svaki put iznova ustrepte kad na beogradske ulice izađu neki demonstranti. I svaki put misle da će napokon naplatiti sve ono svoje čekanje i nadanje.


Ovog puta tipuju na studente.

Računica im je prosta. Lideri srpske opozicije nadaju se da će pritisak studenata koji su blokirali fakultete (i svoje kolege koji žele da polažu ispite) primorati sadašnju vlast u Srbiji da odstupi, a onda bi - uskočili oni!

Prelazna vlada, naime, podrazumeva učešće svih parlamentarnih stranaka u vladi i dogovor o raspisivanju izbora u nekom određenom roku. To je teorija, a u praksi - u vladu bi ušli i oni koje na izborima narod nikako nije hteo. A studenata ako se sete...

Uostalom, Goran Ješić, reaktivirani opozicioni političar, lepo kaže: „Opozicija treba da se postavi na čelo kolone koja artikuliše potrebu i studenata i građana.“ Politika svakako spada među najstarije zanate, ali odavno nismo čuli ovako ciničan stav o odnosu političara i naroda: „Vaše je da nas dovedete na vlast, a mi ćemo posle dalje sami.“

A može i ovako: neki ćete da protestujete, a neki ćemo da profitiramo. Nekoliko pitanja, međutim, ostaje bez odgovora. Prvo, čime su se Đilas i društvo kvalifikovali da stanu na čelo bilo koje kolone?

Drugo, na čemu se zasniva uverenje da će opozicija umeti da artikuliše bilo čije potrebe ako dosad ni na jedne izbore nisu izašli s konkretnim - i za građane prihvatljivim - programom?

Na treće pitanje - gde su opozicioni lideri ovih nedelja - odgovor znamo. Lepo obučeni, nalickani za paradu pred kamerama, sede na toplom i prekraćuju vreme deobom resora u prelaznoj vladi dok čekaju trenutak kada će „uskočiti na čelo kolone“. A Dragan Đilas skicira inauguracioni govor. Prvu rečenicu već ima: „Srbija će biti kao Bangladeš!“

A onda bi kao u onoj pesmi: talas zaljulja čamac, oni se trgoše i „ode sanak pusti“!