Velika je blagodat što nam nije dato da znamo šta nas čeka u budućnosti - mućnite malo glavom pa se zapitajte da li biste voleli da znate datum svoj smrti - svejedno, svet je prepun dilbera/ki koji pojma nemaju šta je bilo ni u prošlosti, a opet bi dupe dali da doznaju šta ih čeka u nastupajućoj godini.
Interesantna stvar: interesovanje za uvide u buduća zbitija najveće je na mestima - npr. u Srbiji - na kojima se malo (ili pogrešno) poznaje prošlost. Uzmimo primer. Juče pomenuti Glavonja Tijanić napravio je lepu karijeru (i zgrnuo lepe pare) - ne ostvarenim proročanstvom o ubistvu Đinđića, to mu je bio zvezdani trenutak - nego višegodišnjim proricanjem Miloševićevog strmopizda.
Ovako je proricao Tijanić. Na svim opozicionim koktelima i balovima u drugoj polovini devedesetih oko Glavonje su se okupljali praktično svi tadašnji opozicioni lideri i kao opčinjeni slušali Tijanićeve mrsomudne analize združenog dejstva spoljašnjih i unutrašnjih faktora koji će - u roku od šest meseci - dovesti do Miloševićevog strmopizda.
Nisam, naravno, mogao proniknuti u duše i umove drevnih opozicionih lidera, ali sam imao snažan utisak da svi bezrezervno veruju u Glavonjina proročanstva, koja su se, posle ciklusa od otprilike osam puta po šest meseci i ostvarila.
Tijanić je bio prorekao i da će nakon Miloševićevog strmopizda biti postavljen za direktora Politike, ali se, da kažemo, zajebao u proročanstvu. Ali to je priča za neku drugu priliku.
Sve monoteističke religije i crkve su strogo zabranjivale proricanja. I to s dobrim razlogom. Verovati u proročanstvo, to znači verovati u sudbinu. Moja neznatnost ne veruje ni u sudbinu ni u proročanstva koja proriču čuda pokore, pičvajze i katastrofe koji se zbivaju unutar pojavne, ali veruje - i to svakim danom sve više - u proročanstvo o predstojećoj katastrofi realnosti, koje je, kombinujući hrišćanska učenja i uvid u prirodu optoelektronskih tehnologija, diskretno najavio ovde često pominjani Pol Virilio.
Virilo je to ovako postavio: svaki novi tehnološki izum sa sobom donosi do tada nepostojeće katastrofe. Napravite, recimo, železnicu, uz nju dobijete i železničke nesreće, otkrijete cepanje atoma, posle izvesnog vremena dobijete Hirošimu i Nagasaki - ako se situacija usložnji, biće još gradova na tom spisku - ili konstruišete avion i eto vam avionskih nesreća, kužite, stari moji.
Prema Viriliou, četvrta tehnološka revolucija i njeni izumi - kompjuterizacija, internet i sve što ide uz njih i s njima - u početku će sa sobom doneti ranije nepoznate pičvajze koji će se događati unutar stvarnosti, da bi u jednom trenutku, za koji Virilio nije mislio da je predaleko u vremenu, dovesti do katastrofe celokupne realnosti. U najdoslovnijem smislu. Realnost ovoga sveta će se urušiti kao ona zlosretna novosadska nadstrešnica. A šta će posle biti. Pitajte kapetana Dragana. On će vam reći, ali će posle morati da vas ubije.
"SINIŠA JE OBEZBEDIO GIRICE, JA JABUKE" Predsednik Vučić i ministar Mali obišli gradilište EKSPA - Divim se ovim hrabrim radnicima, stvari idu ODLIČNO (VIDEO)