Danas je Badnji dan, koji će novinčine i televizori serbski iskoristiti da vas po hiljaditi put posavetuju kako da zorom uranite i odsečete badnjak, popijete vruću rakiju, pospete slamu i žito po podovima kuća i - najvažnije - kako da propisno zakoljete tzv. pečenicu.
Sutra će osvanuti jedan od najvažnijih generatora „naših posebnosti“, takozvani pravoslavni Božić, praznik Hristovog rođenja, mada se to ni iz imena glavnog slavljenika SPC, niti iz imena praznika ne može zaključiti. Podrazumeva se valjda.
Kad smo već na pragu pravoslavnog Božića, nije zgoreg da razmotrimo šta je uopšte pravoslavlje i kakve su koristi i štete od njega za srpsku istoriju i život.
Uprkos tome što je u pojam „pravoslavlje“ učitano čitavo mnoštvo ne baš najjasnijih značenja, pravoslavlje je u suštini nešto vrlo jednostavno, krajnje svedeno i precizno artikulisano.
To vam je - da ne dužim - simbol vere koji se od konkurentskog, katoličkog, simbola vjere razlikuje samo u odsustvu veznika „i“ u delu u kome se govori o ishođenju Svetog duha.
To „i“ je bio uzrok rascepa drevne jedinstvene crkve na istočnu, grčku, i zapadnu, latinsku. Porfirije i njegova svita neće se složiti sa ovim što ću reči, ali ću ipak reći da raskol nema nikakve veze sa trinitarnom teologijom i da je crkvena tikva pukla iz čisto političkih, a nije preterano reći ni nacionalističkh razloga.
Stvar je u tome da se Grci i Latini nisu međusobno podnosili još iz prehrišćanskih vremena. Ulje na vatru te nepodnošljivosti dolio je primat naslednika Sv. Petra, episkopa Rima - koji je, inače, bio čist i simobličan, kao, recimo, primat sadašnjeg vaseljenskog patrijarha - ali sam (iako bez krčmara) siguran da bi do raskola došlo sve da je episkop rimski, a.k.a. papa, preneo primat na carigradskog arhiepiskopa.
Da je „i“ bio pravi razlog raskola, raskola ne bi ni bilo jer je ondašnji papa bio spreman da, očuvanja crkvenog jedinstva radi, izbaci „que“ iz „filoque“, ali džaba je krečio. Tikva je naprosto morala pući. Zbog više sile.
Da li je meni žao zbog raskola? Uopšte ne. Naprotiv. A evo zašto, što reko Blic. Nijedna stvar na ovom guravom svetu nije toliko bogoprotivna i antiprovidencijalna kao jedinstvo, počev od crkvenog, preko političkog, zaključno za nacionalnim.
Kad god se, naime, ljudi ujedine - tačnije kad god ih neko ili nešto ujedini - nastaje težak pičvajz. Brat Rus, Berđajev, to je ovako postavio: „Svako jedinstvo koje nije u Hristu jeste jedinstvo u Antihristu.“ Nagledali smo se u XX i XXI veku jedinstava i ujedinjavanja, znamo šta biva. Ali zaboravljamo.
Neću sad da vam kažem da ne nasedate na Porfirijeve vapaje za nacionalnim jedinstvom koje će bezbeli uputiti u današnoj Božićnoj poslanici. Nema za tim potrebe.
Niko ga neće poslušati, kao što nije slušao ni njegove prethodnike i kao što neće poslušati ni njegove naslednike na tronu Sv. Save, koji je - nit luk jeo nit luk mirisao - pozajmio ime „svetosavlju“, „pravoslavlju srpskog stila“, o kome smo ovde onoliko pisali.
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti