Pogrešno misleći da je moja neznatnost obično dobro obavešteni izvor i još pogrešnije misleći da sam Vidovita Zorka muškog pola, ovih dana me i znani i neznani - a naročito taksisti - saleću s pitanjem da znam li šta se iza brda valja i na šta će ova furtutma izaći.
Znam koliko i svi ostali, tj. pojma nemam šta će doneti sutrašnji dan, a šta noć. Pogrešan utisak o mojoj dobroj obaveštenosti ili čak prozorljivosti - na koji sam u sujetnijim trenucima i sam nasedao - proizilazio je iz apsolutne predvidivosti parapolitičkih zbitija o kojima sam pisao.
Tako to odvajkada ide u Srbiji. Dok kriza traje, ništa se ne može predvideti, a kad se posle silnih natezanja kriza konačno razreši - po pravilu u korist najgore mogućnosti - sve bude predvidivo. Tako sam, recimo, „predvideo“ da će pokušaji uspentravanja na vlast izazivanjem veštačkih kriza, kakvih je bilo nekoliko u poslednjih dvanaest godina, neminovno završavati uprdom u čabar.
U počecima mojih proricanja neminovnog i očiglednog bivao sam povremeno sumnjičen da „radim za Vučića“. Ta su sumnjičenja u jednom momentu utihula. Pretpostavljam zato što su „osumnjičivači“ dokonali da ispadaju gluplji nego što jesu i nego što moraju biti, iako ni do dan-danas nisu dokonali da su - iako su davali sve od sebe da smrse Visoke Konce - upravo oni udarnički radili na polzu Visokog Carstvija.
Dakle - nemam pojma na šta će ovo izaći. Ali ako bih se najeo gljiva ludara i prijavio se na konkurs za izbor za mis sveta 70+ dobio bih sjajnu priliku da održimo bimbo-govoranciju tipa „želim da svi ljudi budu srećni i najoštrije osuđujem pomor delfina u Biskajskom zalivu“.
Zamislite me samo u kupaćem kostimu, pod svetlošću reflektora - viđali ste vi i budalastije prizore - i počujte šta bih imao da kažem:
„Volela bih da se politička kriza u Srbiji razreši na sledeći način. Da vlast (čitaj: Vučić) stisne muda i prihvati prelaznu vladu, koja bi u oročenom periodu utišala medijsko mahnitanje, redefinisala izborni zakon, ažurirala biračke spiskove i na kraju raspisala izbore čiji bi pobednik/ci imao/li potpuni legitimitet.“
Ali znate kako to ide. Dobronamerne poruke koje misice - i to mnogo bolje ribe od mene - izgovaraju sa takmičarskih bina po pravilu završavaju bacanjem u sprdnju. Bar u Srbiji s veoma dobrim razlogom. Ništa se ne zna, kako napred rekoh, ali jedno je sigurno, zagarantovano gvozdenim zakonom srpske istorije, overeno kod notara, a glasi: najefikasnije i (za sve) najbolje rešenje u Srbiji nikada nije imalo niti (zasad) ima šanse, a veliko je pitanje da li će je ikada imati.
Teško da će je ikad imati sve dok vekovna zaumna politika „Srbi-svi-i-svuda-srpski-svet-srpske zemlje-svi-su-protiv-nas-zato-što-smo-pravoslavne-vere“ itd. ne bude - uz saglasnost najmanje 80% populacije, zamena pragmatičnim politikama moderne levice, centra i desnice.
Taman sam bio naumio da kažem još neku ka vladičinu, kad mi na prozor slete predstavnik beogradskih vrabaca koji reče: „Aman, čoveče, prestani, masovno umiremo od smeha.“
Još nema komentara – sjajna prilika da pokreneš raspravu!