Poverenje i posrednici
Da li je posrednik u Srbiji ante portas, tačnije pred vratima, ili ne, zavisi od zrelosti društva, političkih stranaka, političara, trenutka u kome se posredovanje najavljuje i pokreće.
Tu je i najznačajnije pitanje, da li postoji poverenje društva, pre svega studenata u one koji proces posredovanja pokreću i poverenje svih strana koje bi u posredovanje ušle.
Odmah da vam kažem da poverenja nema, ni u tragovima, ali je to dobro, jer ima prostora da se poverenje gradi. Tačnije, na tim ruševinama i razvalinama poverenja se svaki pozitivni pomak vidi. Oni koji na te pozitivne korake bacaju kamenje godinama sa svih strana, mogu malo da odmore ruku, njihovo vreme sukoba i podela prolazi, polako, ali prolazi.
Za početak, da vam dam prikaz pojedinih tehnika koje posrednici mogu koristiti, uz napomenu da ovo nije iscrpni spisak, već samo let iznad „posredničkog“ gnezda, za sve nas koji volimo film sa sličnim nazivom. Za početak, tu je facilitarna medijacija, gde posrednik pomaže stranama da same dođu do rešenja. Potom evaluativna medijacija, gde posrednik daje pravne ili tehničke savete zasnovane na svom iskustvu. Transformativna medijacija, gde je fokus na promeni odnosa među stranama, a ne samo na rešenju problema, tu posrednik pomaže stranama da razviju međusobno razumevanje i obnovu poverenja. Šatl diplomatiju neću opisivati i ona baš i nije prikladna za ovu našu Srbiju, osim ako ne govorimo o pregovorima s Kosovom koji nas još očekuju. Tu je i meni draga principijelna medijacija, čuveni Harvardski model, gde je fokus na interesima, a ne na pozicijama strana. Tu se koriste objektivni kriterijumi i kreativne opcije i rešenja. Na kraju, tu je i narativna medijacija, nešto poput grupne terapije, koja možda deluje kao neophodna našem društvu, ali je ipak ne bih pokušavao, koliko god da ljudi ne pristajali na dijalog i koliko god ne poštovali slobodu mišljenja i govora onih sa čijim se mišljenjem i rečima ne slažu. No to je relikt prošlosti, komunizma, gde se znalo šta je zvanično mišljenje, a svaki ton koji bi se tom zvaničnom mišljenju suprotstavio bio je proganjan, proglašavan za izdajnički, plaćenički, reakcionaran, optuživan da je podržan sa Zapada i da ne nabrajam sve mantre koje su nekim čudom žive i danas. Ukoliko sam vas motivisao da dublje uđete u ove tehnike pregovaranja, da vidite koja vam je najbliža, najprihvatljivija, moj cilj je postignut.
Tu je i pozamašni spisak čuvenih posrednika, od Kofi Anana, koji je u ime UN uzimao velike uloge i dovodio do pomaka u rešavanju brojnih sukoba dok je bio na čelu ove najznačajnije svetske organizacije, preko nedavno preminulog Džimija Kartera, koji je posebnu ulogu imao u postizanju mirovnog sporazuma između Egipta i Izraela davne 1978. Nama blizak Marti Ahtisari, Finac koji se, pored našeg Balkana, bavio i dalekom Indonezijom, pa Ričard Holbruk, Lakhdar Brahimi, čije posredništvo u Avganistanu i Siriji mnogi danas proučavaju. Ne treba zaboraviti ni Nelsona Mendelu, pa i pomalo zaboravljenog Daga Hamaršelda, koji je imao značajnu posredničku ulogu tokom Hladnog rata. Koja imena će ovih dana prići posredovanju u sukobima koji tinjaju u Ukrajini i u Pojasu Gaze, videćemo.
Mnogo je planiranja i veština bilo potrebno da se do rešenja velikih sukoba dođe, što su mnogi od nabrojanih i pojasnili u knjigama koje su objavili, sumirajući svoja iskustva, uspehe i neuspehe. To iskustvo se može preneti i na domaći teren, na podeljeno društvo gde komunikacije između dva duboko iskopana rova nema već godinama, gde se napada svako ko se protivi toj taktici ušančenosti i samodovoljnosti. Svi se obraćaju istomišljenicima, u medijima koji su jasno zauzeli stranu.
No, na svu sreću, u Srbiji nema otvorenog sukoba i neće ga ni biti, koliko god se neki tom sukobu nadali što u zemlji, što u inostranstvu.
Na kraju, svestan sam da pojedinac ne može sam započeti za društvo značajne procese, ali da može izazvati lavinu. Stoga, na sto, pred vas, verne čitaoce, stavljam jedno ime koje može započeti pozitivnu lavinu u Srbiji, preuzimajući veliku ulogu posrednika ili se bar staviti na celo tima koji bi posredovao između studenata i onih koji su nadležni za probleme na koje su studenti od stradanja u Novom Sadu 1. novembra do danas bacili svetlo. Vladan Đokić, rektor Beogradskog univerziteta. Poverenje studenata i profesora on zasigurno ima i zaslužuje, a poštovanje sve tri grane vlasti naše države mora imati, ukoliko objektivno posmatraju sve što se u Srbiji dešava.
Da li će se s tom velikom ulogom saglasiti, zaista ne znam. Verujem da s moje strane nije fer što ga po imenu ovako otvoreno pozivam u medijima, bez njegove saglasnosti. No život veoma često i nije fer, a pred pojedince stavlja velike izazove.
Na kraju, čestitam i studentima u Srbiji na nominaciji za Nobelovu nagradu za mir, koliko god da su daleko od te vredne nagrade i priznanja. U svetu u kome se mir očekuje na mnogim tačkama, njihova lokalna borba je vredna pomena, a njihova pobeda koju su već izvojevali za Srbiju zaslužuje širu pažnju.
![[object Object]](/img/reactions/reaction-like.png)
53 · Reaguj
MILOŠ PAVLOVIĆ I SVI STUDENTI KOJI ŽELE DA UČE PRETVORENI U LEGITIMNE METE! Salve uvreda i pretnje fizičkim nasiljem samo zato što misle drugačije!