Ni dvadesetpetogodišnjaci se ne sećaju, bili su previše mali te 2012. godine, kad je Dragan Đilas za 600.000 gradskih para na Novom Beogradu izgradio maketu (!) Terazija s početka 20. veka.
Zapravo, nije bila ni maketa, nego su to bile više filmske kulise s pročeljima tadašnjih hotela, kafanskim baštama i komadom tramvajskih šina...
RTS je dve nedelje pre otvaranja svoj izveštaj sa gradilišta zaključio ovako: „Ovo će mnogo značiti i za turiste koji dolaze iz Srbije i celog sveta. Ugledna ugostiteljska preduzeća zainteresovana su da zakupe prostor na starim Terazijama, pa nadležni očekuju žestoku konkurenciju kada javni poziv bude raspisan.“ Nadležan je bio, odnosno ideja je bila njegova i on je očekivao navalu turista, tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas.
I ovo je još zanimljivo: među tim kulisama, Đilas je planirao da „jedno mesto da studentima potpuno besplatno“, za izložbe, okupljanja i svašta nešto. Dobili su od njega, kao što znamo, nos šupalj do očiju.
Ni celih godinu dana kasnije tamo su bile samo letve i krpe, košava je raznela više od pola miliona evra (600.000 tačnije!) i... nikom ništa! Tek je prošle godine na toj ledini otvorena nova beogradska autobuska stanica. Čemu ova gotovo nadrealna priča?
Pa zato što vrlo plastično odslikava duh vremena kad su Srbijom vladali DOS i njegovi ostaci, a koje nam se sada prodaje ko nekakvo doba razuma, poštenja, demokratije i prosperiteta... Vreme kad je Đilas Beograd nacrtan na platnu hteo da upiše na turističku mapu Evrope između rimskog Koloseuma i atinskog Partenona. I kad se to nazivalo investicijama!
Problem je u tome što, i kad je sve to odavno propalo i kad je zaboravljeno, košta, što se na taj hohštapleraj i danas plaćaju kamate. Objavljena je vest da „Beneton“ odlazi iz Niša, i da će devetsto radnika ostati bez posla. Treba li reći da su je Šolakovi mediji intonirali kao likovanje? U maniru agresivne propagande, sto odsto podređene Đilasovoj političkoj agendi, prećutano je da je reč o projektu koji je svojevremeno realizovao DOS-ov ekonomski reformator Mlađan Dinkić (i njega su neki kandidovali za Nobelovu nagradu), a akcentovana je brojka od skoro hiljadu ljudi koji će ostati bez radnih mesta. Naravno, ne kao hiljadu ljudskih sudbina i kao milion strepnji koje sada more bivše „Benetonove“ radnike i njihove porodice, nego kao hiljadu novih briga za Vučića! Po principu: na tasu nevolja su Kosovo, NIS, blokade studenata, ali ipak ne preteže... Dodaj i devetsto radnika iz propalog Dinkićevog projekta, pa kako bude! Zaposli ih, Vučiću!
Rekosmo već, na mestu Đilasovog Diznilenda od papira sadašnja vlast izgradila je lepu i savremenu autobusku stanicu. I za Nišlije iz DOS-ovog „Benetona“ će se naći posao: već se kontaktiralo s firmama u Nišu da preuzmu deo radnika koji će ostati bez posla, a ni drugi neće ostati nezbrinuti.
A ovo pišemo da se ne zaboravi duh vremena, i onog Đilasovog, i ovog sada. I da se zapamte razlike.
![[object Object]](/img/reactions/reaction-like.png)
![[object Object]](/img/reactions/reaction-love.png)
Još nema komentara – sjajna prilika da pokreneš raspravu!