Bliski arapski saveznici Sjedinjenih Američkih Država Egipat i Jordan su suočeni sa sve većim pritiskom da otvore svoje granice za palestinske raseljenike.
Američki predsednik Donald Tramp je zatražio od ovih država da prime dva miliona Palestinaca, što predstavlja ozbiljan izazov po njihovu nacionalnu bezbednost. Imajući u vidu političke i društvene posledice koje bi ovakav potez izazvao, Kairo i Aman pokušavaju diplomatskim sredstvima da odvrate Trampa, nudeći alternative poput obnove Gaze, podrške regionalnom miru i povećanja humanitarne pomoći.
Iz Vašingtona stižu ozbiljne pretnje da će snositi užasne posledice ako ne prihvate Palestince. Njihova strategija je jasna - kupiti dovoljno vremena kako bi Tramp odustao od opake ideje ili sagledao rizike destabilizacije dva važna američka partnera na Bliskom istoku.
Jordanski kralj Abdulah II je nastupao pomirljivo tokom susreta s predsednikom Trampom u Ovalnom kabinetu, ističući da će njegova zemlja iz Gaze primiti 2.000 palestinske dece obolele od raka i drugih bolesti. Time je iskazao spremnost na saradnju, ali i vešto eskivirao masovno preseljenje Palestinaca, insistirajući na potrebi za pravednim mirom zasnovanim na rešenju dve države.
Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je pozivao na obnovu Gaze bez raseljavanja Palestinaca. Prema njegovim rečima, preseljenje palestinskog stanovništva bi za Egipat predstavljalo ozbiljan bezbednosni rizik.
Bez obzira na protivljenje Egipta i Jordana, Tramp ni za jotu ne odstupa od svoje namere i nastavlja da zagovara model u kojem bi SAD „posedovale“ Gazu i pretvorile je u turističku destinaciju.
Američki predsednik ne podržava stvaranje palestinske države. Za njega palestinska država nikad nije bila rešenje, a sada je i službeno stvar prošlosti.
Tramp time šalje opasnu poruku da će se Vašington saglasiti sa svakim izraelskim planom koji uključuje dugoročnu okupaciju i aneksiju palestinskih teritorija.
Palestinci i druge arapske zemlje odbacuju Trampov predlog, ocenjujući ga kao čin etničkog čišćenja i kršenje međunarodnog prava. Ovakva inicijativa je po njihovom viđenju smrtna presuda za njihov dugogodišnji san o palestinskoj državi.
Predsednik SAD svesno ignoriše američke interese u očuvanju stabilnosti Egipta i Jordana. Podsećanja radi, Egipat i Jordan su prve arapske zemlje koje su već odavno, 1979. i 1994. godine, sklopile mirovne sporazume sa Izraelom i blisko sarađuju sa Amerikom po pitanjima bezbednosti.
Za Jordan bi prihvatanje velikog broja Palestinaca verovatno bilo okidač za unutrašnje tenzije, produbljivanje postojećih podela među stanovništvom i destabilizovanje monarhije. Jordan u velikoj meri zavisi od finansijske i vojne pomoći SAD, pa konfrontacija s Vašingtonom nije u njegovom interesu i znatno sužava manevarski prostor.
Trampov kontroverzni plan je izazvao talas kritika i strahovanja da on sve više podržava viziju izraelsko-palestinskog sukoba koju zastupa rasistička i suprematistička ultradesnica u Izraelu. Tim pre što bi zapanjujuća i zabrinjavajuća najava u vezi s Gazom uskoro mogla da bude propraćena stavom o mogućim masovnim aneksijama okupirane Zapadne obale.
Dok Tramp i Netanjahu deluju sihronizovano, u potpunom saglasju, kao jedna duša u dva tela, međunarodna zajednica ostaje pasivna.
EU je izdala besmislenu deklaraciju osude, dok su UN već decenijama nefunkcionalne, kompromitovane i prokažene.
Još nema komentara – sjajna prilika da pokreneš raspravu!