Opoziciona stranka desnog centra Demokratit ostvarila je neočekivanu pobedu na parlamentarnim izborima na Grenlandu.
Izbori u ovoj najređe naseljenoj teritoriji na svetu prošli bi nezapaženo u međunarodnoj javnosti, ali pažnja je na Grenland usmerena zbog ambicija američkog predsednika Donalda Trampa da ga preuzme ekonomskim ili vojnim sredstvima.
Demokratit i njen lider, najverovatniji budući premijer Jans Frederik Nilsen, osvojili su 30% glasova, što predstavlja najbolji rezultat stranke od njenog osnivanja 2002. godine. Nacionalistička partija Nalerak zauzela je drugo mesto sa 24,8% glasova, beležeći rast od 12% u odnosu na prethodne izbore. Najveći gubitnik je leva, ekološka stranka Inut Aktakitut, koju predvodi aktuelni premijer Mutem B. Egede.
Ona je pala sa 36,6% 2021. godine na 21,6% glasova osvojenih na ovim izborima. Koalicioni partner Egedeove vlade, socijaldemokratska partija Siumut, doživela je još veći sunovrat osvojivši 14,7% glasova, što je upola manje u odnosu na prethodne izbore. U parlament je ušla i partija Atasut, s podrškom od 7,4% birača.
Lider Demokratita je jasno poručio da se Grenland suočava s velikim globalnim izazovima i da je od suštinskog značaja jedinstveni i dosledni pristup na međunarodnoj sceni.
Sve stranke koje su učestvovale na izborima kao cilj su postavile dugoročnu nezavisnost Grenlanda. Međutim, Nilsen i njegova stranka Demokratit smatraju da Grenland treba da jača ekonomiju, obrazovni sistem i infrastrukturu pre nego što učini bilo kakve ozbiljne korake ka punoj nezavisnosti od Danske. Njihov pristup je pragmatičan jer žele da obezbede stabilnost pre nego što ostrvo postane potpuno samostalno.
Nacionalistička partija Nalerak je, tokom kampanje, insistirala na aktiviranju člana 21 Zakona o autonomiji iz 2009. godine, koji bi omogućio neposredno otpočinjanje pregovora s Kopenhagenom o razdvajanju. Međutim, zbog razlika u stavovima o tajmingu i načinu ostvarivanja nezavisnosti, formiranje koalicije između Demokratita i Naleraka moglo bi biti složeno. Dok se ne sastavi nova vlada, premijer Egede će nastaviti da obavlja dužnost.
Ovi izbori su bili prekretnica za budućnost Grenlanda, naročito u svetlu izjava Trampa, koji je 4. marta pred Kongresom ponovio da će Sjedinjene Američke Države „dobiti“ Grenland „na ovaj ili onaj način“. Još tokom svog prvog mandata 2019, Donald Tramp je imao nameru da kupi Grenland, ali naišao je na odlučno odbijanje danske vlade. Predsednik SAD ni sad ne odustaje od ekspanzionističkih planova, koji uključuju ne samo Grenland nego i Kanadu, Panamski kanal i Pojas Gaze. Tramp je više puta govorio da je najveće svetsko ostrvo od strateškog značaja za SAD. Njegov položaj između Evrope i Severne Amerike čini ga i te kako geopolitički dragocenim. Grenland raspolaže značajnim prirodnim resursima, uključujući retke zemne minerale, uranijum, naftu, prirodni gas i zlato.
Ishod ovih izbora, zajedno sa sastavom nove vlade, mogao bi imati dugoročne posledice, ne samo za Grenland i Dansku, već i za globalnu geopolitiku, naročito u kontekstu američkih interesa u arktičkom regionu.
![[object Object]](/img/reactions/reaction-like.png)
Još nema komentara – sjajna prilika da pokreneš raspravu!