U bašti kafića „Galerija“ - do koje se dovukoh u takozvanoj goloj vodi - u jeku beše situacija, maltene amber alert.
Evo šta je bilo.
Filip David je (najverovatnije) u prolazu čuo „umro David“, pogrešno razumeo da je umro on, a ne Albahari i po automatizmu prestao da diše, osuo se mrtvačkim mrljama, telesna temperatura mu spala na 18 stepeni.
I to po onakvoj vrućini.
Muke su imali Prokić, Tanjević, Babić, Čudić, Korać, Anđelković i mnogi drugi da reanimiraju Filipa podsećanjem na truizam da Jevreji, čak i kad su Srbi Mojsijeve vere, nisu Srbi u pravom smislu te reči i da stoga ne podležu principu srpske sabornosti po kome kad umre jedan David, automatski pomru svi ostali Davidi.
Samo što se David (Filip) vratio u drugi život - sam je rekao da to tako shvata, mada nije delovao naročito ubedljivo, primetio sam da se povremeno štipka za podklakticu - situacija se prenela na moj teren.
Pa čestitam ti otvaranje izložbe, ko iz puške odvali Prokić, sramota je što stare drugove nisi pozvao na koktel, podbode me sve živahniji David, namlatiće grdne pare kad rasproda espap, neće da se autuje džimrija, pravi Andrićev Gospođic, reče sarkastični Babić, ponela ga slava, ne mari više za nas obične smrtnike, reče Anđelković.
Rekav što rekoše, prasnuše u neobuzdan smeh.
Kakva izložba? Kakva slava? Kakve pare?
I gde su pare?
Ništa mi ne bi jasno. Ali to nije ništa novo. Kad je meni šta bilo jasno. Situacija se, međutim, ubrzo razjasni, a da ni prstom nisam mrdnuo. Prokić mi poturi pod nos ajfon na kome kao u ogledalu i kroz dupe ugledah fotografiju muvoserinama ulepljenog staklenog zida Galerije SANU na kome je celom dužinom, drečavim, zelenim slovima visine 280, širine 150 cm bilo ispisano: KALOPEROVIĆ, SKULPTURE, VEKOVNA BORBA SRPSKOG NARODA PROTIV ZAVOJEVAČA. Itd.
Nije to bila ni foto-montaža, ni fake news - kojima je Prokić i te kako sklon - bila je to fotografija stanja u realnom prostoru i vremenu, situacija na terenu, jedva tridesetak koraka udaljenom od kafića „Galerija“, u ulici Delijskoj, levoj pritoci ulice Vuka Karadžića, u kojoj se decenijama baškari i prdi smrdljivo dupe Galerije SANU.
Idi, pogledaj, uveri se sam, reče Prokić i prasnu u histeričan smeh.
Zapuših nos, stisnuh muda, pređoh tridesetak koraka, zakoračih u ulicu Vuka Karadžića - koja je za mene sama po sebi hod po mukama - i uverih se da na akademskom Schaufensteru zaista piše KALOPEROVIĆ, SKULPTURE, itd.
Sad mi već bi jasno - puče mi pred očima - šta je posredi.
Bi mi jasno da su mi pazdarani militantnog krila SANU, iz osvete što sam zgradu u Kneza Mihajla 35 u jednom dopisu Zavodu za zaštitu zdravlja prijavio kao leglo zaraze, postavili sačekušu izložbom.