Bi mi jasno da su mi pazdarani militantnog krila SANU, iz osvete što sam zgradu u Kneza Mihaila 35 u jednom dopisu Zavodu za zaštitu zdravlja prijavio kao leglo zaraze, postavili sačekušu izložbom.
I to gde? U Ulici Vuka Karadžića, gde sam najranjiviji, po oprobanom scenariju, što bi rekli teoretičari zavere. Udarili su pazdarni onako rapaljski, kurvanjski, s leđa. (Još osećam fantomski bol od tog udarca.)
I to po onakvoj vrućini.
Oguglao sam s vremenom na mnogo toga, ali kad ugledah svoje prezime na apsurdnom mestu, takoreći na Gnusobi opustošenja, bi mi nekako uncheimlich.
Evo ukratko šta je bilo:
Da bi mi smestili, pazdarani su na najpodmukliji način upriličili izložbu akademskog tesara Svetlozara Arnerića-Kaloperovića (u daljem tekstu S. A. K.), eklatantnog Pseudokaloperovića, akademskog topolivca i tesara, lumpenvajara koji je svoje likovne izraze - kao barjaci sela B. u S.-skoj guberniji boje na zastavama - menjao simultano sa promenama ideologija i režima i koji je abruptno - u poslednji čas - iz faze komunističkog kujundžiluka, prešao u fazu svetosavske stolarije, da bi na vrhuncu slave bio odlikovan Orednom Sv. Save. II stepena.
Za dostignuća u socrealističkom kujundžiluku bio je - takođe u pravi čas odlikovan Ordenom socijalističkog rada, kao i Andrić i mnogi drugi.
Ne mogoh a da se ne zapitam: da li bi, da je poživeo, Andrić primio Orden Sv. Save.
Bi sigurno, zaključih.
Pazdaranska posla, pomislih, gledajući kroz zamuljani galerijski Schaufenster bukove trupce okovane bakarnim limom, obmotane lancima-vlacezima, kao simbolima vekovne porobljenosti.
Za bolje i nisu, pomislih. A mogu i gore.
Galerijski teroristi su, međutim, bili u zakonskoj obavezi da preciziraju - koji tačno Kaloperović.
Što, naravno, nisu uradili.
Iz najnižih pobuda, treba li uopšte reći.
Načelno nemam ništa protiv da i S. A. K. - u granicama svojih mogućnosti - bude Kaloperović svako, uostalom, može (poneko i mora, npr. ja) biti Kaloperović, ali u javnoj upotrebi uvek mora biti naznačeno koji tačno Kaloperović.
Kaloperović, to je širok, maglovit pojam.
Tako, pretpostavljam, piše i u Zakonu o zaštiti ličnih podataka građana. Sve ostalo je tipovanje.
Posledice neovlašćenog škrabanja mog prezimena po galerijskom Schaufensteru bile su nesagledive, nematerijalna šteta koju sam pretrpeo - neprocenjiva. Ta se uvreda mogla saprati samo krvlju ili, efektnije, bacanjem Molotovljevog koktela na zgradu u Knez Mihailovoj 35. Ali čijom krvlju? I kako baciti Molotovljev koktel, a ne napraviti kolateralnu štetu, ne povrediti nedužne akademike iz Odeljenja za poznavanje prirode, koji su se u SANU našli prisilnom regrutacijom, zabunom - ili čak u prolazu - i koji akademicima iz redovnog borbenog sastava ionako služe kao živi zid, a kad zatreba, i kao topovsko meso.