Kako, uostalom, krvlju saprati uvredu ustanove od nacionalnog značaja koja uvrede spira tuđom krvlju.
Nisam naprosto znao šta da radim ni kud da udarim. Tako to biva kad dopadneš šaka akademskim mujahedeenima-e-Khalq robovskom radnom snagom stihije opustošenje: koji uvek stvore bezizlaznu situaciju u koju gurnu nekog drugog.
U međuvremenu sam postao viralan na društvenim mrežama.
I to po onakvoj vrućini.
Kompromitujuće fotografije mog prezimena na musavoj staklenoj guzici Galerije SANU raširile su se kao kuga po Srbiji, srpskim zemljama, regionu - pa i šire - daleko preko zavetne granice Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.
Prokić je - huncut kakav je - jednu poslao čak na New Zealand, odakle je kapilarnom putem stigla do Samoe.
Pronela se i glasina - verovatni izvor: Filip David - da je ReichsTontonMacout u pismu sekretarijatu SANU najoštrije protestovao zbog otvaranja izložbe autošoviniste Kaloperovića, da bi se, kad je saznao o kome je Kaloperoviću reč, izvinio i S. A. K.-u čestitao otvaranje izložbe.
Nedugo potom je tout Belgrade culturel - tradicionalno brz na zlo i hitar na grabež - zabrujao da sam - u nameri da namlatom pare - ja, a ne S. A. K., izložio umetničku drvenu građu u Galeriji SANU.
Munjevito se proneo spin da sam se prodao, da sam legao na rudu, što reko ološ, da pucam na članstvo u SANU.
Danima potom su na Viber aplikaciju mog telefona - mog samsung galaxy krsta - stizale anonimne, bajagi poslovne poruke: je l’ mogu da naručim dva metra drva, plaćam pouzećem, ili imate li na lageru lamperiju, ili radite li brodski pod, ili pošto regali.
Na kraju sam otišao u advokatsku kancelariju Spahović, da protiv SANU podnesem krivičnu prijavu zbog zloupotrebe mog prezimena.
Spahović - koji SANU tradicionalno ne može da vidi očima - bio je rešen da stvar tera do Strassbourga. Na kraju sam ipak odustao od tužbe.
Ne znam da li sam već rekao, da li ću tek reći - i da li ću uopšte reči - da nisam hteo dovoditi u neprijatnu situaciju dr prof. Vladimira Kostića - koji je zbog karmičkog duga izdržavao osmogodišnju kaznu predsedavanjem SANU-om - i koji me je na Klinici za neurologiju dok sam se klatario na ivici smrti zbog trovanja alkoholom, anafilaktičkog šoka i hiponatremije u poslednji čas povukao za perčin i vratio natrag u život. Bez preterivanja mogu reći - treći. U drugi me je vratio moj stari drug Stojković.
Da bi me u treću (verovatno konačnu) smrt - došlo je vreme da otvorim karte - umalo oterala Stojovićeva tajna ćerka Monica la Roy la Durry, rođ. Stojković, koja je u trenutku dok su se u kafiću Galerija odvijale opisane situacije već bila sletela na aerodrom „Nikola Tesla“.
Spomenik Robocap-Tesle, odliv u bronzi Tonton Macoutove vajarke Radovanović, već ju je čekao u sačekuši u zapišanom aerodromskom šipražju.
Razmere beuta izazvanog trovanjem alkoholom, anafilaktičkim šokom i hiponatrenijom iz 2018. naprosto su me preporodile обновился яко орля юность моя. Što reko psalam 103, možda i više nego posle totalne anestezije iz 2016.
Ali sva blagodat krvavo stečena saobraćajnim nesrećama, trovanjem alkoholom, hiponatremijom i totalnom anestezijom nestade u trenu čim ugledah moje prezime na Schaufensteru gnusobe akademskog opustošenja.
Danu 15. jula 2023. već je oko 13.35 h PM bilo dosta zla njegovoga i zato se, da bih izbegao dodatne stresove, izložih nepredviđenom trošku i vratih se kući taksijem.
Maltene ko pas na bljuvotinu.