Neke generacije imaju sreću da žive u srećna i mirna vremena, a neke opet žive u prelomnim i čupavim vremenima. Tako su bumeri, rođeni pedesetih godina 20. veka, uglavnom svoj vek proveli u miru i sreći jer je svet nakon Drugog svetskog rata, četiri, pet decenija, uglavnom bio mirno mesto, da bi početkom 21. veka ponovo postao dolina plača, pa tako naša generacija živi u prilično opasnim vremenima.
Znakovi toga su svuda oko nas, uključimo li televizor, izađemo li na ulicu ili skrolujemo li malo po telefonu. Svuda apokalipsa, ratovi i nadgornjavanja i nije se tome ni čuditi jer svet ne može da zauvek bude ni u miru ni u ratu, već to ide ukrug.
Poslednji skok apokaliptične mašte se desio u Americi, gde je upravo otkriven drugi pokušaj atentata na Donalda Trampa, srećom, manje opasan od prvog, jer je napadač zaglavio s puškom u grmlju pored Trampovog golf terena, otkuda su ga agenti tajne službe isterali na čistac i potom uhapsili. Trenutna kampanja za predsedničke izbore u Americi je toliko neuobičajena da smo imali ne samo „zamalo“ pokušaj ubistva Trampa, pa zamenu demokratskog kandidata na izborima, evo sada i „za mnogo“ pokušaj ubistva Trampa, da ko zna šta nas sve čeka do kraja kampanje, na dan samih izbora, a moguće i posle.
Jedino što je bilo uobičajeno u ovoj izbornoj kampanji su TV debate, od kojih je prvu u junu dobio Tramp protiv grogiranog Džoa Bajdena, dok su u drugoj, koja je održana prošle nedelje, Tramp i Kamala Haris bili maltene izjednačeni, svedočeći da odluka demokratskog establišmenta da zameni Bajdena nije bila uopšte loša. Međutim, dasa u grmlju, koji je s puškom čekao Trampa, svedoči da i Tramp u debati nije loše odradio posao, jer meta ne bi bio neko ko nema šanse da pobedi i pogotovo neko ko je tokom debate s neba pa u rebra govorio stvari koje se možda i ne govore tako javno, čime je samo dodatno razdražio ionako razdražene hipstere slabih živaca. Srećom, hipsteri nisu baš vični sa oružjem i u maskirnim akcijama po krovovima i u grmlju, pa je onaj prvi promašio za dlaku, a ovaj drugi „pao“ baš u žbunju.
Da li će biti srećnije ruke od ove dvojice i da li će uopšte uspeti da se približi Trampu na nekoliko stotina metara, koliko su uspela ova dvojica, zavisi od onih koji su stvarna vlast u Americi, a i mnogo gde drugde, a to su svemoćne tajne službe u večnoj koaliciji s nosiocima najkrupnijeg kapitala. Čitav ovaj galimatijas sa atentatima na Trampa samo pokazuje koliko su oni moćni i potrebni svima, a pogotovo onima koji trče trku za najviše pozicije, jer bez njihovog blagoslova ili makar prećutne saglasnosti se ne dolazi na vlast nigde, pa ni u Americi. A oni su u svemu ovome, već i po definiciji svog posla, prilično suzdržani, jer ko god da pobedi u ovoj, kao i u bilo kojoj drugoj izbornoj trci širom sveta, moraće da računa s njima ako hoće da se uopšte nanosi glave, a kamoli da napravi neki rezultat za svog mandata.
Upitan da prokomentariše novi pokušaj atentata na Trampa, portparol američke tajne službe je rekao samo četiri reči: „Živimo u opasnim vremenima.“ Kada se te četiri reči prevedu na običan svakodnevni jezik, to znači - tu smo, potrebni smo vam i bez nas nema ničega.