EKSKLUZIVNO ZA KURIR! NIKAD ISPRIČANA MUNDIJALSKA PRIČA DEN TANE: O devet svetskih prvenstava, spasavanju Jugoslavije, Osimu, Santraču, traumama zbog reprezentacije... (KURIR TV)

Dobrivoje Tanasijević je pre svega zaljubljenik u fudbal. Potom funkcioner, čovek koji je bio na devet šampionata sveta, kao gledalac, član engleske ili naše delegacije ili organizator.

Popularni Den Tana ekskluzivno za Kurir govori o iskustvima od Meksika do Rusije, penalima protiv Argentine u Italiji 1990, prečki Mijatovića u Francuskoj osam godina kasnije, problemima koje je tokom Mundijala u Nemačkoj 2006. godine imao selektor Ilija Petković...

"Ja sam fudbal igrao iz ljubavi. Mama je želela da studiram, jer bih kao advokat mogao da zaradim za pristojan život. Danas fudbaler godišnje zaradi više nego američki predsednik za ceo život. Teško je kupiti talenat, nemoguće zapravo. Ali je nenormalno da bilo koji fudbaler košta više od 100 miliona evra. Mada taj novac ne ide njima, njihovo je do petine iznosa", kaže Tanasijević, i potom počinje priču o Mundijalima.

Meksiko 1970.

"To je prvi Mundijal, na njemu sam bio kao gost. Mnogo toga sam tada video. Ali se fudbal iz tog vremena ne može porediti sa ovim što sada gledamo. Televizija sada komanduje Svetskim prvenstvima. Uz to tu je i VAR tehnologija, za koju mislim da je dobra, jer će kada se potpuno usavrši sprečiti greške, koje za zemlje koje su male i nevidljive znače mnogo u smislu razvoja fudbala. Mnogo je primera, a poslednji nažalost penal za Srbiju protiv Švajcarske.

Fudbal se menja. Recimo sedamdesetih se šetalo po terenu, a odbrana i golmani su imali drugačiji ulogu. Danas je golman 11 igrač ekipe, a ranije osim Radenkovića i Mrkušića nije izlazio van peterca. Bekovi su nekada imali zadatak samo da izbiju loptu, danas oni imaju tehniku često bolju od napadača. Menja se i priča o navijačima. Nekada su bogati bili na tribinama i gledali sirotinju, danas sirotinja gleda kako bogataši igraju.

Meksiko 1986

"Bio sam u Izvršnom komitetu engleske federacije. Zadužen za reprezentaciju. Tu sam gledao možda i jednu od najboljih utakmica. Italija je pobedila Južnu Koreju 3:2. To prvenstvo se pamti i po čuvenim meksičkim talasima."

1990 Italija

"Selektoru Ivici Osimu sam rekao da u Italiju povede igrače u koje veruje. Tako je i uradio. Istrpeo je vređanje 35.000 navijača pred put. Bekenbauer, koji je došao da gleda meč protiv Holandije u Zagrebu (0:1), jer je vodio Nemce mi je rekao da ne može da veruje da u Zagrebu ima toliko Holanđana. Kada sam mu kazao da su to naši ljudi, nije mogao da se načudi što nas tako ispraćaju.

Drugo, Osim je bio užasno strog. Čim se neko pobuni on samo kaže: "Eno ti vrata"! Tako je bilo i kada igrač dođe i pita zašto ne igra? Znao je da kaže: "Možda ćeš biti bolji od tog o kome pričaš, ali sutra. Danas je on u timu!"

Otišli smo za Italiju i iz meča u meč bili sve bolji. Posle poraza od Nemačke (1:4), rasli smo kao tim.

Protiv Argentine smo skoro ceo meč igrali sa igračem manje i nisu nas pobedili do penala. Da smo tada prošli možda bi bili i prvaci sveta. To bi verujem sprečilo i raspad Jugoslavije. Radilo se o odličnom timu. Kad pominjemo penale, moram da kažem da Osim njih nije ni gledao, jer je ranije pao u nesvest od vrućine. Imao je jako težak posao, jer se borio sa raznim pritiscima, a kao i Ilija Petković u Nemačkoj. Na ta dva prvenstva uticaj politike na ekipu bio je više nego očigledan."

Sjedinjene Američke Države 1994.

"Na ovo prvenstvo sam posebno ponosan. Bio sam u organizacionom komitetu, za sedam godina zaradio sam sedam dolara i sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je to takmičenje sa prosečno najvećim brojem gledalaca 68.991. Sledi Brazil sa 53.582. Tu smo imali mali problem sa prodajom karata za mečeve Bolivije, a iz FIFA su nam rekli da smo o tome trebali da mislimo dok su igrane kvalifikacije. Kao što smo na vreme primetili da je Iran prvi u svojoj grupi. To je zemlja sa kojom SAD ni tada nije imala diplomatske odnose, a po pravilima FIFA organizator je dužan da svim ekipama dozvoli ulazak u zemlju. Nama je međutim, potpredsednik Al Gor rekao da Irancima neće biti dodeljene vize. Do kraja kvalifikacija ostali su na devet bodova iz prva tri kola."

Francuska 1998

"Odlična je reprezentacija bila i kod selektora Slobodana Santrača i da je Mijatović pogodio penal... Na trenigu pred meč, pitao sam Vujadina Boškova zašto ne vežbamo penale? On je isto pitao pokojnog Sanija i rečeno je da su vežbali. Siguran sam da nisu, kao što mi se čini da Mijatović nije bio određen da šutira jedanaesterac, koji je promašio.

Japan i Južna Koreja 2002.

"Predsednik FIFA Žoao Avelanž je garantovao Japanu da će organizovati to takmičenje. Umešao se veliki novac i Japan je pristao da to podeli sa Korejom. Da nije tako Japanci bi ostali bez Mundijala. Nažalost, pare su svuda, posebno na reprezentativnom nivou. Manje je u Ligi šampiona ili Evropa ligi. A najkorektniji su Englezi, kod njih nema ni pomisli o korupciji i zato ne dobijaju organizaciju Mundijala. Iako su po infrastrukturi daleko ispred svih."

Nemačka 2006.

"Politika ima mnogo uticaja na fudbal. U Nemačkoj se već počela trvenja oko raspada zemlje i odvajanja Crne Gore, jer su počele igre oko budućih predsednika dva saveza. To smeta, jer "riba smrdi od glave". Zato je važno da Savez vode kvalitetni ljudi. Mislim da smo po kvalitetu mogli više nego što smo tamo pokazali. Ne zaboravite da smo u kvalifikacijama primili samo jedan gol i to u Španiji."

Južna Afrika 2010.

"Selektor Radomir Antić je stvorio dobru igru. A kada je otišao mnogo smo grešaka u selekciji napravili. Odbili smo da mu damo novac koji je tražio, a činjenica da se nismo kvalifikovali na sledeće Evropsko prvenstvo nam je odnela 7 ili 8 miliona. Za nas je to ogroman novac. Bilo je tu još detalja. Na primer, kada smo pobedili Nemačku (1:0) u delegaciji je bilo ljudi koji su govorili da ćemo Australiji dati šest komada. Upozoravao sam da takve priče mogu da nam se osvete. Nažalost, bio sam u pravu, izgubili smo 1:2 i vratili se kući."

Rusija 2018

"Rusi su prvenstvo dobili pošteno. Želeli su da unaprede fudbal, jer je počeo da pada interes. Glasalo se kao i sada kada su ga dobili Amerika, Kanada i Meksiko. Pre 16 godina FIFA se klela da više neće dozvoliti da se prvenstvo organizuje u više zemalja. Problem su zakoni, porez... i mislim da je dobro da federacije biraju domaćina. Tako se manje mogu kupovati glasovi.

Umorio sam se u Samari, kada smo savladali Kostariku. Pešačili smo četiri kilometra pre utakmice i isto toliko posle. Mislio sam da ću da umrem (smeh). Mi možemo biti i prvi u grupi i tako treba da razmišljamo. Nešto drugo mi bode oči. Prvi put se otišlo bez euforije. A sada je vidim. I ne dopada mi se.

Savladali smo Kostariku, izgubili od Švajcarske, koja je sa izuzetkom prvih dvadeset minuta bila bolja. Neću da komentarišem igru, to je posao igrača i selektora, ali hoću da kažem da je moj utisak da smo igrali loše i da je sudija Brih imao loš dan. Penal je morao biti sviran i mislim da će baš taj detalj doprineti daljem usavršavanju video kontrole, koja je još jednom ponavljam i pored vidnih nedostataka više grešaka sprečila nego što su sudije napravile.

Sledi nam Brazil i imam neki utisak da ćemo odigrati dobar meč. Jesu oni individualno moćni, ali ne igraju dobro. Ako se budemo organizovano branili i igrali 95, a ne dvadeset minuta može se desiti i čudo, ali...

Naš cilj najpre treba da bude da se kvalifikujemo na neko takmičenje. zatim, da prođemo u nokaut fazu. Jer, ma koliko navijali za Srbiju, ona za veliki rezultat u muškom fudbalu nema skoro nikakve šanse. Ako hoćemo da budemo prvaci sveta, okrenimo se ženskom fudbalu. Tu imamo i talenta i mnogo prostora da uđemo u vrh. Ali to čelnike našeg i mnogo drugih Saveza ne zanima. U to se ne ulaže, mediji ništa ne pišu, televizija nikada nije došla na meč. A muški se prati iz sekunda u sekund."

Pošto smo pretresli sva Svetska prvenstva koja je Dobrivoje Tanasijević gledao uživo, pitamo ga kada mu je što se fudbala tiče bilo najteže?

"Na terenu u Italiji protiv Argentine! To je najveća trauma, već sam vam rekao zbog čega. A van kada sam 1994. otišao na treći dan Kongresa FIFA da spasavam Jugoslaviju čila delegacija nije dobila vize. Nismo više imali ni zastavu ni bilo kakav dokaz da smo prisutni tu. Ipak, dozvoljeno mi je da poslednjeg dana govorim. Nekoliko sati pisao sam govor. Tada su došli članovi Izvršnog komiteta i rekli mi da povlače odluku o isključenju Jugoslavije, ako ja kao predstavnik njene federacije, glasam za prijem Makedonije. Šta mislite, da li sam prihvatio? Naravno da dileme nije bilo! Spasao sam Jugoslaviju isključenja iz fudbala, a ona je kasnije na turniru u Hong Kongu uzela jedini pehar u istoriji seniorskog reprezentativnog fudbala."

Ko je najbolji fudbaler kojeg je Den Tana posmatrao?

"Dvoumim se između Maradone i Mesija. Ako Leo nastavi i postane prvak sveta prestići će Maradonu. Dijego je bio čovek koji je mogao da pobedi sam! On je uspeo da smanji pritisak i na sebe i na ekipu, što Mesiju ide baš teško. Nacija od njega očekuje mnogo i ne misli o tome da je umoran."

A najbolji igrač sa ovih prostora?

"Teško mi je da kažem jednog. Bobek, Mitić, Vukas... Šekularca nisam gledao nikada, Džajića i Vukotića, malo. Piksi je proglašen za najboljeg stranca u Japanu, pa ga Đorić nije hteo u reprezentaciji. Zajedno sa Dejom Savićevićem. Dejo je na nagovor Bate Bulatovića rekao da se povlači i više neće da igra za reprezentaciju. Piksija nikada nisu pozvali i savetovali mu tako nešto".

Kad već pominjete savete medijima, da li naši igrači dobro obavljaju taj deo posla?

"Ne shvataju da za medije moraju biti dostupni. Ne da plaćaju, ali da budu dostupni. Njih nažalost to ne zanima, većina je hladna kada se pomenu mediji. Recimo, stalno pričaju o pobedama, a ako izgube nikome ništa, sve se zaboravi. "

Ko su favoriti za osvajanje titule svetskog prvaka?

"Belgija ima dobar tim i laganu grupu, kao i Englezi. To su favoriti za četvrtfinale. Rusima je žreb dao šansu da prođu u osminu finala i to je sve. Posle toga malo šanse imaju. Treba sačekati, jer su neki favoriti u problemu. Jedni su izgubili drugi kao i Argentina ne igraju dobro.Videćemo, rano je da nagađamo".

Govoreći o budućnosti Dobrivoje Tanasijević se dotakao pravila fudbalske igre.

"Fudbal mora da ide napred. Aut bi mogao da počne da se izvodi nogom. To bi dalo prednost napadačima. Ja bi i recimo zabranio da se kao u košarci lopta vraća u zadnje polje. Uz to, prečnik ugla za izvođenje kornera bih povećao za metar ili dva. To bi dalo prednost onome ko izvodi korner. Sada lopta mora da ide u polukrug što je prednost za defanzivca koji je izbija. To smo probali kada je Platini bio u Beogradu. On, Piksi i ja smo to probali i Mišel se oduševio. Želeo je promenu, ali to nije lako. Englezi u komitetu za promenu pravila imaju 4 čoveka, što je polovina komisije. A da bi se nešto promenilo treba bar šest glasova. Englezi neće da dopuste da njihova igra izgubi izvorni oblik", kaže Den Tana.

Uz Mundijal u Italiji Den Tana ističe još jedan ožiljak na duši - Evropsko prvenstvo 1992. u Švedskoj.

"Bili smo isključeni sa pojavom sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Lenart Johanson me je zvao i rekao da mu je naređeno da Jugoslavija ne može da igra na EVRU u Švedskoj. Onda su Miljan Miljanić i Bata Bulatović misleći da ako ranije stignu u Švedsku niko neće da ih vrati. Trik nije uspeo. Vraćeni smo, a Danci su otišli i uzeli titulu. Mnogo puta sam ljudima iz njihovog Saveza rekao da treba da nam daju bar milion evra od nagrade. Obećali su, ali do danas to ni

je ispunjeno.

Još malo o vezi fudbala i novca.

"Dok je Jugoslavija postojala problem je bio, što nije bilo premija. Igrači nisu Ajnštajn i ne razumeju u potpunosti šta znači kada odeš na Mundijal. Fudbal se kako ste sami rekli igra nogom, manje glavom.

Kurir sport / Nenad Kiš

Foto: Dragana Udovičić Dado Đilas, Privatna arhiva