NAJNOVIJI REZULTATI IZBORA U NEMAČKOJ! Dogodilo se ono čega se cela Evropa plašila

U istočnonemačkoj saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt u 18 časova zatvorena su birališta na kojima je oko 1,7 miliona birača biralo novi saziv pokrajinskog parlamenta.

Prema trenutnim procenama ARD-a i ZDF-a, izlaznost je dostigla oko 78 odsto, čime je oboren dosadašnji rekord izlaznosti na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt.

Za razliku od prvih podataka objavljenih odmah po zatvaranju birališta, više nije reč samo o izlaznim anketama. Prebrojavanje glasova je u toku, a projekcije sada uključuju i zvanične rezultate koji pristižu sa biračkih mesta.

Zvanična izborna komisija Saksonije-Anhalt tokom večeri objavljuje međurezultate brojanja, dok se privremeni konačni rezultat očekuje tokom noći ili rano ujutru 7. septembra.

Bivši logoraši: Pobeda AfD-a prevazilazi naše "najgore noćne more"

Preživeli Holokausta ocenili su da projektovana izborna pobeda AfD-a prevazilazi njihove "najgore noćne more".

"U danima poput ovog teško mi je da više prepoznam svoju domovinu", rekla je Šarlot Knobloh (93), predsednica Jevrejske zajednice Minhena i Gornje Bavarske.

"Da desničarski ekstremisti ponovo mogu na ovakav način da pobeđuju na izborima u Nemačkoj, to nisam mogla da zamislim ni u najgorim noćnim morama", rekla je ona za nemački Tagesschau.

"Temelji demokratije u našoj zemlji više ne funkcionišu i reći ću sasvim otvoreno: to me plaši."

Prve projekcije

Nakon zatvaranja birališta u Saksoniji-Anhalt počelo je brojanje glasova, a prve projekcije, koje za razliku od izlaznih anketa uključuju i već dostupne zvanične rezultate sa biračkih mesta, potvrđuju veliko vođstvo AfD-a.

Prema projekciji Infratest dimapa, AfD je na 44,5 odsto glasova, dok CDU aktuelnog premijera Svena Šulcea osvaja 18,5 odsto.

Zvanična izborna komisija objavljuje međurezultate brojanja na nivou cele pokrajine, izbornih jedinica i opština, uz najavljeno ažuriranje podataka približno na svakih 15 minuta.

Privremeni kompletni rezultat očekuje se tokom noći ili rano ujutru 7. septembra.

BSW ostaje otvoren za saradnju sa AfD-om

Stranka BSW u Saksoniji-Anhalt ne isključuje mogućnost saradnje sa AfD-om na pojedinačnim projektima. Glavna kandidatkinja stranke, 43-godišnja Klaudija Vitig, izjavila je za ARD da BSW namerava da "donosi odluke na osnovu sadržaja" i sprovodi projekte koji su korisni za pokrajinu "i sa AfD-om ili drugim strankama".

Na pitanje da li će BSW podržati vodećeg kandidata AfD-a Ulriha Zigmunda za premijera pokrajine, Vitig nije dala jasan odgovor.

Naglasila je da njena stranka želi "nestranačkog premijera" i da će sačekati ishod razgovora koji će biti vođeni tokom narednih dana i nedelja.

Ko je Ulrih Zigmund, vodeći kandidat AfD-a

Ulrih Zigmund, vodeći kandidat Alternative za Nemačku (AfD) na izborima u Saksoniji-Anhalt, za relativno kratko vreme prešao je put od malo poznatog pokrajinskog poslanika do jednog od najprepoznatljivijih političara nemačke krajnje desnice.

Tridesetpetogodišnji Zigmund, koji se pre ozbiljnijeg ulaska u politiku bavio i prodajom osveživača vazduha, veliki deo političke popularnosti izgradio je na društvenim mrežama. Tokom pandemije koronavirusa privukao je ogromnu pažnju snimcima na TikToku u kojima je kritikovao obavezno nošenje maski, vakcinaciju i druge mere vlasti, nazivajući ih "glupostima".

Njegov pristup razlikuje se od agresivnijeg nastupa po kojem su poznati pojedini političari AfD-a. Zigmund se gotovo neprestano smeši, razgovara sa biračima, rukuje se sa njima i koristi društvene mreže na način karakterističniji za influensere nego za tradicionalne nemačke političare.

Upravo je taj stil postao jedno od njegovih najjačih političkih oružja. Milioni pregleda na društvenim mrežama omogućili su mu da radikalne poruke AfD-a predstavi u znatno pristupačnijem pakovanju.

AfD prate kontroverze zbog nacističke retorike

Alternativa za Nemačku (AfD), osnovana 2013. godine, vremenom se pomerila udesno, a mnogi je danas opisuju kao krajnje desničarsku stranku. Pojedini njeni ogranci bili su pod nadzorom nemačkih bezbednosnih službi zbog sumnji na desničarski ekstremizam, dok AfD odbacuje optužbe da je neonacistička stranka.

Jedna od najkontroverznijih ličnosti AfD-a je Bjern Heke, koji je osuđen zbog korišćenja zabranjene nacističke parole "Alles für Deutschland", nekadašnjeg slogana Hitlerovih jurišnih odreda SA. Heke je ranije berlinski Memorijal ubijenim Jevrejima Evrope nazvao "spomenikom srama", a svojevremeno su postojale i sumnje da je pod pseudonimom pisao za neonacističku publikaciju.

Poslanik stranke Matijas Mosdorf optužen je da je u Bundestagu izveo Hitlerov pozdrav, zbog čega mu je ukinut poslanički imunitet, dok je nekadašnji član Junge Alternative i poslanik Matijas Helferih u internim porukama sebe nazivao "prijateljskim licem nacionalsocijalizma".

Pobeda na izborima ne garantuje vlast

Izborni rezultat sam po sebi neće odrediti ko će voditi Saksoniju-Anhalt. Prava borba za mesto premijera počinje tek nakon zatvaranja birališta, kada stranke budu pokušale da pronađu partnere i obezbede većinu u pokrajinskom parlamentu.

Politički analitičar Karl-Rudolf Korte ukazuje da tamošnji ustavni sistem ne podrazumeva da jedna stranka automatski dobije mandat za sastavljanje vlade. Zbog toga će presudna biti sposobnost stranaka da kroz pregovore okupe dovoljnu podršku.

Korte ocenjuje da će na čelo pokrajine doći političar koji se najbolje snađe u postizbornom pregovaranju, slikovito navodeći da će budući premijer morati da bude "svetski prvak" u takvim razgovorima.

To znači da je put do vlasti, barem formalno, otvoren i AfD-u i njegovim političkim rivalima. Presudno će biti ko može da okupi parlamentarnu većinu.

(Kurir.rs/Reuters/Welt/wahlergebnisse.sachsen-anhalt.de)