Samanta Lutvajt poznatija kao bela udovica u svom dnevniku opisala je potrebu za ubijanjem i potsticanjem svoje dece da to čine

NAJROBI - Samanta Lutvajt (29) poznata kao “bela udovica" supruga, jednog od napadača koji se 7. jula 2005. razneo tokom terorističkog napada u Londonu, u bekstvu je od policije jer se smatra da je bila glavna organizatorka napada u kenijskom šoping centru Vestgejt u kome je ubijeno 68 ljudi.

Tokom istrage, u kući u Keniji koju su ona i drugi islamski ekstremisti koristili kako bi organizovali napad na dva hotela i šoping centar u Nairobiju, pronađen je dnevnik u kome je na devet stranica bela udovica opisala svoju potrebu za ubijanjem 'nevernika' i potsticanju drugih, pa i svoje dece, da čine isto.

U kući su pronađeni meci za kalašnjikov kao i fotografije njene četvoro dece koju je vaspitavala da postanu kao njihov otac.

- Alah me je blagoslovio sa najboljim suprugom. On je bio upravo ono što sam tražila prije nego sam se udala. Tražila sam supruga koji bi sve dao za Alaha i koji živi terororišući nevernike, baš kao što oni to čine nama. To je ono što sam želela, a Alah mi je podario, napisala je Samanta.

Ona je objasnila i kako ju je suprug upozorio da će se, ako se uda za njega, morati odreći 'lagodnog zapadnjačkog načina života'.

- Složila sam se, naravno, to je bilo ono što sam oduvek želela, napisala je Samanta, a u dnevniku je napisala i da je ženi veoma bitno da podrži mudžahedina.

- Moj suprug me je ostavljao u mnogo situacija kako bi se borio za Alaha. Nekad nedeljama nisam dobila nikakve informacije o njemu, i tada nisam ni jela ni spavala, jer nisam znala je li živ, piše Lutvajt u svom dnevniku.

U dnevniku je pronađena fotografija njene dece s kojima je trenutno u begu.

- Nedavno je moj suprug imao razgovor sa našim osmogodišnjim sinom i petogodišnjom ćerkom. Pitao ih je što žele biti kad odrastu, a oni su se oboje složili kako žele biti mudžahedini. Tada ih je upitao kako to planiraju postati i koji je njihov cilj. Hteo im je ukazati da nije samo dovoljno reći 'želim biti mudžahedin' već i živeti kao takav. Moj suprug pričao je s decom i čitao im o ženskoj ulozi u džihadu, to me je nateralo da sve zapišem, objašnjava Samantha i napominje kako se pisanjem želi boriti protiv nevernika.

U jednom delu dnevnika čak sugeriše kako priče o džihadu mogu biti primerene kao priče za laku noć.

- U ovoj knjizi zapisane su sve priče o mudžahedinima koje su mi ikad ispričane. Dugo godina želela sam napisati nešto kako bi koristilo mojoj braći i sestrama, poslati poruku nade i podrške i pokazati im pravi put - piše Lutvajt i dodaje kako im kroz te razgovore i svoja iskustva želi pokazati što zapravo znači biti mudžahedin.