NEMAČKI NEONACIZAM: Zastrašujuće razmere desničarskog nasilja

Poznata su 802 slučaja desničarskog nasilja; polovina je motivisana mržnjom prema strancima. Bavarska kanceralija za zaštitu ustava već je podvukla među-bilans za prvu polovinu 2013. „Posle toga su ponovo porasli nasilni napadi“, kaže portparol te kancelarije Zenke Mojzer

To šta neko sa desno-ekstremističke scene misli o ubistvima organizacije „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU), može se pročitati u komentarima na neonacističkim portalima. Tako član jednog foruma pod pseudonimom „braon lisica“ o spomeniku žrtvama neonacističkog nasilja u Dortmundu piše: „Na spomen ploči žrtava NSU važno je samo da ispod ima dovoljno mesta, za nova imena...“

„Uvek moramo da računamo s tim da ima onih koji će pokušati da slede NSU“, kaže Burkard Frajer u intervjuu za DW. On je šef Službe za zaštitu ustavnog poretka u Severne Rajne Vestfalije. U toj nemačkoj saveznoj državi sa najvećom populacijom 2012. su zabeležena 192 slučaja desno-ekstremistički motivisanih, nasilnih napada. To je najviše u celoj zemlji. Proteklih meseci su snage bezbednosti otkrile tri mreže koje su bile „na pragu terorizma“, kaže Frajer. Kod njih je otkriveno oružje, eksploziv i naznake za planiranje napada.

U izveštaju Savezne kancelarije za zaštitu ustava za 2012. nabrajaju se 802 slučaja desničarskog nasilja; polovina je motivisana mržnjom prema strancima. Bavarska kanceralija za zaštitu ustava već je podvukla među-bilans za prvu polovinu 2013. „Posle toga su ponovo porasli nasilni napadi“, kaže portparol te kancelarije Zenke Mojzer za DW. Frajer dodaje da je spremnost na nasilje na desničarskoj sceni porasla i pre nego što su obelodanjeni napadi NSU.

Promene i veće kontrole

U radu policije i zaštitnika ustavnog poretka bilo je propusta kako u potrazi za nestalim desnim ekstremistima, tako i u razjašnjenu zločina. Nakon što se u novembru 2011. saznalo za terorizam NSU, brzo je postalo jasno: reč je o dugogodišnjoj seriji ubistava i bombaških napada. „Dalje tako neće ići“, kaže Burkhard Frajer. „Zadatak je da naučimo iz grešaka.“

Frajer kaže da postoji neonacistička scena čiji članovi filozofiraju o terorizmu NSU.

„Naravno, nezvanično, u zatvorenim grupama – koliko to možemo da saznamo.“ Da bi saznali šta se dešava u zatvorenim grupama, zaštitnici ustavnog poretka vrbuju informere. Ali oni su nakon propusta oko NSU na lošem glasu. Uslovi za njihovo angažovanje pooštreni su širom zemlje, kaže Frajer.

Severna Rajna Vestfalija sada angažuje pet do deset odsto manje informera. Sva sredstva obaveštavanja su najpre precizno opisana i uređena Zakonom o zaštiti ustavnog poretka. Parlament može da kontroliše svaki dokument, svaku osobu i sve postupke i mora o tome redovno da bude informisan. Samo tako Ured za zaštitu ustavnog poretka može ponovo da povrati izgubljeno poverenje.

Optužba da je u državnim organima bilo rasizma, Frajer sasvim odbacuje. Ali on smatra da, recimo, broj zaposlenih sa imigranstkom pozadinom treba da poraste. Sada ih ima 10 od 307 radnika, među njima su i dva prevodioca.

Racije, zabrane i civilno društvo

„Desno-teroristički zločini pojedinaca ili malih grupa ne mogu se isključiti“, kaže Zenke Mojzer. U julu je u Bavarskoj sprovedena dosad najveća akcija protiv desnih ekstremista. Pretresena su 73 stana i radnih centara „Slobodne mreže jug“, najveće neonacističke mreže u Bavarskoj, koja može da mobiliše i do 300 ljudi. „Cilj je da se ta mreža zabrani“, kaže Mojzer.

Više zabrana bilo je i u Severnoj Rajni Vestfaliji. Najpre su zabranjena tri društva, tri neorganizovane grupe. Članovi su delom nestali sa scene, neki su se prijavili za program Severne Rajne Vestfalije za napuštanje neonacističke scene, kaže Frajer. Ali srž desnih ekstremista je još uvek aktivan i organizovan u novoosnovanoj partiji „Desnica“ (Die Rechte).

Stranke imaju posebna prava, tako da je trenutno teško zabraniti okupljanja ili celu partiju, kaže Frajer. Ali za njega je veoma važno angažovanje civilnog društva:

„Ured za zaštitu ustavnog poretka i policija ne mogu sami da se dugoročno bore protiv desnog ekstremizma. To mora da bude zadatak celog društva.“