Najnoviji podaci pokazuju da je više od dva miliona ljudi bilo primorano da napusti svoja ognjišta u zemlji u kojoj rat besni već pune dve i po godine, a među njima je najviše mališana

DAMASK - Jedva pronalaze izlaz.
Stradanjem izbeglica u nekoliko uzastopnih brodoloma koji su se dogodili u oblasti Mediterana prethodnih dana bilo je pogođeno i mnogo državljana Sirije - zemlje u kojoj stravičan rat besni već pune dve i po godine. To je ponovo pokrenulo pitanje tragedije naroda koji je suočen s krizom neviđenih razmera u svojoj zemlji i potrebom da možda zauvek napusti svoja ognjišta. Do sada je zemlju zahvaćenu nezapamćenim sukobom napustilo više od dva miliona ljudi, što se smatra najvećim egzodusom u poslednjih 30 godina.

Rat u Siriji između pristalica i protivnika režima predsednika Bašara el Asada, koji je počeo još u martu 2011, ostavio je za sobom pustoš u zemlji koja je nekada bila primer napretka na Bliskom istoku. Sada se u njoj mogu videti samo ruševine, napuštena naselja iz kojih katkad odjekuju samo pucnji, eksplozije granata i bombi. Gradove i sela svi su ostavili odnoseći sa sobom samo najpotrebnije i povlačeći se preko pustinjskog dela zemlje u Jordan, Tursku i evropske zemlje.

- Čaure su svakodnevno padale po celom komšiluku. Čekali smo da pobegnemo dok nismo pronašli bezbednu putanju. U rukama sam nosio svoje ćerke skoro dva kilometra kroz blato kako bih stigao do granice - rekao je Kvesem (33), koji je sa svojom ženom Aminom (25) i tri ćerke, od osam meseci, četiri i šest godina, pešice otišao iz Sirije.
Mnogi od njih smešteni su u izbegličke kampove, u kojima su sada bezbedni, ali u kojima ponekad nema osnovnih uslova za život. Ipak, oni su prošli bolje od ljudi koji su primorani da po ulicama evropskih gradova prose.

baser-al-asad.jpg
Reuter 

Stradalo više od 100.000 ljudi

Broj poginulih od počet ka rata u Siriji dostigao je više od 100.000. Samo u hemijskom napadu u avgustu, koji se smatra jednim od najbrutalnijih, život je izgubilo skoro 1.500 civila. Inače, otvoreni sukob počeo je 15. marta, protestima protiv vlasti koji su se proširili po celoj zemlji.
U aprilu je vojska otvorila vatru na demonstrante, koji su se, odlučni da zbace predsednika Bašara el Asada, organizovali u pobunjeničku militantnu organizaciju, nakon čega su sukobi eskalirali.

Asad: Nobel za mir trebalo je dati meni

Sirijski predsednik Bašar el Asad rekao je u šali da je umesto Organizacije za zabranu hemijskog naoružanja (OPCW), Nobelova nagrada za mir trebalo da pripadne njemu.
Prema pisanju prosirijskog libanskog lista Akbar, Asad je ovu opasku navodno izrekao šaljivim tonom, komentarišući odluku Nobelovog komiteta da nagradi OPCW, međuvladinu organizaciju koja ima rok da do sredine 2014, u skladu sa odredbama rusko-američkog sporazuma, uništi sirijski hemijski arsenal.
Inače, Akbar podseća da je Asad još 2003. predložio da sve zemlje u regionu predaju sve oružje za masovno uništenje.