U slovenačkoj javnosti postoje dve verzije kako je nestalo telo vođe Zbora Dimitrija Ljotića a trag obe priče vodi naovodno prema Italiji gde su ga prebacili njegovi saborci

LJUBALJANA - U slovenačkoj javnosti posle dugo vremena pokrenuta je tema šta se dogodilo sa telom Dimitrija Ljotića koji je 23. aprila poginuo u saobraćajnoj nesreći u Dobravljah kod Ajdovščine, a o telu i nestanku kruže dve priče.

Istoričar magistar Renato Podbersič mlađi objasnio je zašto je Ljotić sa svojim korpusom došao u zapadnu Sloveniju:“ Jeseni 1944 Crvena armija oslobodila je Srbiju i 20. oktobra ukoračala u Beograd, a neposredno pred ulazak Sovjeta u prestonicu on je sa svojim sledbenicima napustio Srbiju i došao na područije Primorske ( zapadni deo Slovenije) sa jasnim ciljem.

"Naime Ljotić je nameravao da ujedini sve protivkomunističke snage i uz pomoć Anglo-Amerikanaca udari na Jugoslaviju i zemlju oslobodi komunizma”, kaže Renato Podbersič.

Njegove jedinice brojale su nekoliko hiljada ljudi koji su sa svojim porodicama uspeli da pobegnu od komunista I bili su naseljeni na područiju Postojne. Komandu je vodio general Kosta Mušicki, jer je Ljotić bio pre svega političar.

“Tu su bili Ljotićevci, Mihailovićevi četnici, Dinarska četnička divizija popa Momčila Đujića, deo primorskih I hrvatskih domobrana, ukratko konglomerat stanovništva koji je bežao pred komunistima i koji su preko Gorice i Soče pobegli pred partizanima u Italiju. Ljotić je 22.aprila pozvan iz Postojne u Šempeter kod Gorice gde je štab imao Momčilo Đujić, kako bi kordinirao povlačenje pred partizanima u Italiju.

Na put je krenuo narednog dana u Dobravljah kod Ajdovščine neposredno pred nesreću partizani su porušili most, a Ljotićev šofer Ratko Živadinović, koji je imao slab vid sa dioptrijom -11 u mraku nije video delimično uništen most i u nesreći 23.aprila 1945 Ljotić je poginuo u saobraćajci", ispričao je Podberšič.

Ljotićevo telo je prebačeno u Šempeter iz praktičnih razloga jer su se tamo nalazili patrijarh Gavrilo i vladika Velimir. Uz počasnu stražu njegovo telo je izloženo u zamku grofova Koronijev i 26.aprila ga pokopali na obližnjem groblju.

“Ljotića su pokopali u grobnicu nekadašnjeg mađarskog oficira za svim vojnim počastima, počasnom stražom i počasnim salvama. Sa velikim interesovanjem sharanu je pratilo domaće stanovništvo, neki dobrovoljno, a neki ina silu", objašnjava Podberšič.

On ističe da Ljotiću nije bilo suđeno da leži u miru. Danas je naime njegova grobnica prazna i o tome kako je njegovo telo nestalo pričaju dve priče, koje zvanični dokumenti i dalje ne potvrđuju.

Prva verzija, kaže da je grob prekopan u poslednjim danima savezničke uprave u zoni A, 1947. godine neposredno pred priključenje Šempetera Jugoslaviji. Priča kaže da su se tada vratili njegovi boric iz inostranstva i njegovo telo odvezli sa sobom u nepoznatom pravcu pred strahom od skrnavljenja.

Druga priča kaže da je telo u grobnici ležalo do 1977. godine do potpisivanja Osimskog sporazuma. Po potpisivanju su navodno Ljotićevi preživeli saborci podkupili lokalne grobare da telo otkopaju i da im ga predaju, kaže Podberšič i dodaje da se danas svi slažu da Ljotićevo telo više nije u Šempetrskoj grobnici.

On kaže da je lokacija novog groba samo predmet nagađanja, ali njegovo telo sigurno nije nikada prebačeno u Srbiju, jer je tamo dugo važio za ratnog zločina. Poslednja lokacija gde je zakopan novid se tajna lokacija u Italiji

Ko je Dimitrije Ljotić

Dimitrije Ljotić se rodio 12. avgusta 1891 u Beogradu. Po prvom svetskom ratu, je u Smederevu otvorio advokatsku kancelariju i učlanio se u Narodno radikalno stranko. Godine 1931 postao je minister pravde u vladi Petra Živkovića. Sa svojim istomišljenicima 1935 osnovao je Jugoslovenski nacionalni pokret Zbor koji je svoje uzore imao u italijanskom fašizmu I nemačkom nacizmu. Po nemačkoj okupaciji Ljotićevci su 1941 osnovali Srpsku stražu, pomoćnu policiju za borbu protiv partizana. Pred pad Beograda 1944 pobegao je iz Srbije prema Italiji.