Galbrajt: Svi špijuniraju sve, a mene su Hrvati

"Takva su pravila igre", kaže Galbrajt koji je sada senator države Vermont.

Prema njegovim rečima, više podataka ne znači da su oni i korisniji. Pita kako je moguće da američka NSA bude tako šlampava i tako važne podatke poveri, preko kooperanata, nekom 25-godišnjaku bez fakulteta, aludirajući, pritom, na Edvarda Snoudena.

"Kako sam znao da hrvatske službe slušaju što govorim? Kunem vam se, znao sam. Pa ponekad bih 'podmetnuo' neku informaciju, a ona bi onda, drugim kanalima, ponovno došla meni. A znao sam da sam je izgovorio samo taj jedan jedini put", kaže Galbrajt ne želeći da iznosi detalje.Tvrdi da je tokom celog mandata, od 1993. do 1998, znao je da ga prisluškuju i da je sa tim saznjanjem radio i živeo.

"Tadašnji pomoćnik američke državne sekretarke Ričard Holbruk, čovek zadužen za Evropu, pa time i regiju, imao je posebna, kodna imena za neke hrvatske funkcionere. A šta misli picamen (dostavljač pice), pitao bi me. Da, mislio je na Gojka Šuška budući da je on u Kanadi radio sličan posao. Nisu to bila ne znam kako razrađena kodna imena. Tuđman? Mislim da on nije ni imao kodno ime", naveo je američki diplomata.

On je potvrdio da NSA prikuplja podatke i sluša razgovore, ali postavlja i pitanje koliko su zapravo svakodnevni razgovori zanimljivi. Koga zanima jesi li se posvađao sa suprugom, šta si kupio... To je, dodaje, dosadno.

"Ponekad mi je bilo žao tih ljudi koji su morali da slušaju moje telefonske pozive u Ameriku. Zbog vremenske razlike, obavljao sam ih kasno naveče ili noću. A i većina nije bila preterano zanimljiva. Pa ja sam znao gotovo da zaspem dok bih razgovarao, kako je tek bilo onima koji su slušali", kaže Galbrajt uz smeh i dodaje da se oko prisluškivanja telefona nemačke državne sekretarke Angele Merkel podigla velika buka.

"A i Evropljani špijuniraju. Evropski čelnici su se digli na noge zbog Amerikanaca, ali bi oni i NSA zapravo Angeli Merkel trebalo da budu najmanja briga. Puno je zanimljivije to što je prisluškuju, recimo, Grci. Zašto se nije koristila kodiranim telefonom Ovako se evropski čelnici zabavljaju telefonskim razgovorima, a ne, na primer, evrom ili migrantima na Lampeduzi", kaže Galbrajt. S druge strane, ističe, u Evropi se digla tolika halabuka oko prisluškivanja zbog nasleđa totalitarnih sistema.

U nacizmu, kao i u komunizmu, mogao si izgubiti slobodu, ali i glavu, ako bi nekome rekao nešto sumnjivo. I ne samo ti, kaže, već i tvoja porodica, ali i taj koji te nije prijavio. "Nemojte pogrešno shvatiti. I te kako sam za zaštitu privatnosti i ne odobravam prisluškivanja ako Amerikanci tako nešto rade, a ne kažem da rade", diplomatski ističe i dodaje da je kao senator predložio i progurao amandman o većoj zaštiti prava na privatnost.Ali, kaže, da je realnost u svetu, pogotovo politika, drugačija i da je to jednostavno tako.

"Vrlo poverljive informacije nećeš izreći preko telefona ili poslati mejlom. To nisu sigurni kanali komunikacije. Ili oči u oči ili sedi i napiši pismo", kaže Galbrajt i ironično dodaje da misli na onaj, kako kaže, papirnati relikt na koji se nalepi marka.