Svaki građanin EU iskoristi u proseku gotovo 200 plastičnih kesa godišnje ali se potrošnja znatno razlikuje od zemlje do zemlje pa Danac i Finac upotrebe prosečno četiri, a Poljak, Portugalac i Slovak po 466 kesa

BEOGRAD - Evropska komisija predložila je mere za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa koje se najčešće koriste samo jednom, ali mogu da ostanu u prirodi stotinama godina.

U EU svake godine više od osam milijardi kesa ne završi tamo gde treba, već u prirodi, što ima ogromne ekološke, ekonomske i socijalne posledice. Svaki građanin EU iskoristi u proseku gotovo 200 plastičnih kesa godišnje ali se potrošnja znatno razlikuje od zemlje do zemlje pa Danac i Finac upotrebe prosečno četiri, a Poljak, Portugalac i Slovak po 466 kesa.

Prema predlogu Komisije, članice EU moći će da izaberu najpogodniji način za smanjenje upotrebe lakih plastičnih kesa, uključujući naknade, postavljanje nacionalnih ciljeva ili ograničenje prodaje.

"Neke članice su već postigle dobre rezultate u smanjenju upotrebe kesa. Ako ih ostale članice budu sledile, mogli bi da smanjimo ukupnu potrošnju u EU za 80 odsto u poređenju sa sadašnjom", ocenio je evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik. Predlog Komisije zapravo nosi izmene direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Prva izmena podrazumeva da će članice morati da usvoje mere za smanjenje potrošnje plastičnih kesa tanjih od 50 mikrona, jer se one retko koriste ponovo, kao što je slučaj sa onim debljim, dok se druga tiče ekonomskih instrumenata za smanjenje potrošnje. Komisija ističe da su mere za smanjenje korišćenja plastičnih kesa, poput naknada, dale ohrabrujuće rezultate u nekim članicama, što dokazuje da je upotrebu kesa moguće smanjiti. Kao pozitivni primeri navode se irski namet i danski porez na plastične kese.

Kako je preneo Euraktiv Srbija, u 2010. godini je na tržištu EU utrošeno 98,6 milijardi plastičnih kesa ili prosečno 198 po stanovniku. Najveći deo tih kesa (oko 90 odsto) bile su one lake koje se retko ponovo koriste. Bacanje plastičnih kesa ima ekološke efekte (zagađuje vazduh, vodu, zemljište, more, doprinosi smanjenju biodiversiteta), ekonomske (gubitak sirovina, gubici onih koji se bave reciklažom, troškovi za čišćenje) i socijalne (gubitak estetike pejzaža, potencijalni efekti po ljudsko zdravlje).

Od plastičnh kesa posebno strada morski svet i Komisija procenjuje da 94 odsto ptica koje žive u oblasti Severnog mora u stomaku ima plastiku.