Dejtonski mirovni sporazum, nakon tronedeljnih pregovora, parafirali su tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman

BANJALUKA - U četvrtak se navršava 18 godina od kada je u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa.

Dejtonski mirovni sporazum, nakon tronedeljnih pregovora, parafirali su tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman.

Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.

Kabinet predsednika Republike Srpske Milorada Dodika objavio je tim povodom dokument "Dejtonska struktura BiH i pravni položaj Republike Srpske" u kome se navodi da za BiH postoje dva pravca: konfederacija sa nadležnostima predviđenim Dejtonom ili raspad na tri etničke teritorijalne jedinice.

U opširom dokumentu se, između ostalog, navodi da je mnogo puta ukazano da je BiH neuspešna država te da ne postoji većinska identifikacija sa sadašnjom BiH usled nerešnih međunacionalnih sukoba ispoljenih u građanskom ratu.
Dan parafiranja Dejtonskog sporazuma Republika Srpska obeležava kao republički praznik.

“Ovim datumom pokazujemo značaj tog datuma i iskazujemo opredeljenje za poštovanje Dejtonskog sporazuma, kao međunarodnog ugovora kojim je, ne samo završen rat u BiH, već i određeno postojanje i sistem funkcionisanja BiH kao složene države”, navodi se u dokumentu.
Analizirana je izvorna dejtonska struktura BiH i istaknuta značajna ovlašcjenja entiteta.

Ističe se da je Dejton predvideo samo deset nadležnosti institucija BiH te da je izričito navedeno da sve druge nadležnosti, koje nisu nabrojane kao nadležnost BiH, spadaju u domen entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH.

U poglavlju koje tretira pitanja referenduma podseća se da u federalnom zakonodavstvu SAD referendum ne postoji, ali da ima široku primenu unutar američkih država. Referendum predstavlja zaštitu prava federalnih jedinica koje mogu zakazati glasanje ako smatraju da su njihova prava povređena.

Na primeru BiH, to znači da raspisivanje referenduma pripada entitetima, jer nije izričito dato u nadležnost BiH.
Dokument sadrži i analizu svih važnih segmenata dejtonske strukture BiH, uz podsećanje da je BiH stvorena međunarodnim ugovorom i da može postojati samo na taj način.

Navodi se i da su Venecijanska komisija i politički analitičari ocenili da je Federacija BiH neodrživa ustavna konstrukcija.
Budućnost BiH ocrtava se u dva moguća pravca, navedno je u dokumentu.
Prvi je ustavna rekonstrukcija Federacije BiH i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice, čime bi bili stvoreni uslovi za BiH kao konfederaciju sa nadležnostima koje su utvrđene Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe.

Drugi je raspad BiH opet na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i u uslovima da prethodno ne bude rešeno hrvatsko pitanje.
Optimalno bi bilo da BiH bude cela iz tri dela, time bi i međunarodni ugovor mogao opstati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike - navedeno je dokumentu "Dejtonska struktura BiH i pravni položaj Republike Srpske".

Član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović smatra da je BiH suočena sa ozbiljnim problemima zbog toga što je Dejtonski sporazum menjan u hodu, na šta niko nije imao pravo, i ističe značaj entiteta i potrebu jačanja njihove samostalnosti i nadležnosti.
Radmanović je, povodom 18 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, izrazio žaljenje što je BiH tokom proteklih godina bila izložena nasilnim nametanjem "nečega zajedničkog“, a što je, zapravo, bilo nepotrebno ili nemoguće i samo je napravilo probleme koji ometaju normalno funkcionisanje institucija BiH.

Predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je Dejtonski mirovni sporazum suštinski kamen temeljac za Republiku Srpsku i kao takav će biti zadržan.