POSLEDNJE REČI PILOTA: Preslušan snimak razgovora u kabini palog ruskog aviona

Pripremajući avion za drugo sletanje, posada je isključila automatski pilot i stavila motore na maksimalnu snagu, podigavši time kljun aviona do ugla od 25 stepeni

Kako je prenela agencija Frans pres, veruje se da bi snimak mogao da ukaže na uzroke niza pogrešnih manevara koji su doveli do rušenja aviona. Na traci se čuje kako pilot aviona "Tatarstan erlajnza", koji je dolazio iz Moskve, obaveštava da je u pogrešnoj poziciji za prvo sletanje i kako potvrđuje da je primio komandu iz kontrole leta da napravi krug oko aerodroma pre nego što pokuša da sleti po drugi put.

Prema rečima Vladimira Markina, portparola ruskog Istražnog komiteta, snimci razgovora između posade i kontrole leta zvuče "rutinski". Šef pomenutog komiteta Dmitrij Zaharov je danas rekao da njegovi istražitelji proučavaju mogućnost i tehničke i pilotske greške kao uzroka nesreće.

U izveštaju moskovskog Međudržavnog vazduhoplovnog komiteta, koji istražuje avionske udese širom bivšeg SSSR-a, navodi se da je, pripremajući avion za drugo sletanje, posada isključila automatski pilot i stavila motore na maksimalnu snagu, podigavši time kljun aviona do ugla od 25 stepeni. Taj nagli manevar je očigledno prouzrokovao gubitak brzine letelice.

Normalna procedura posle neuspešnog sletanja je da se motor stavi na "gotovo maksimalnu snagu", pri čemu mu se kljun podiže za samo pet do sedam stepeni, ističe Kevin Hajat, bivši šef pilota "Delta erlajnza" i predsednik američke Fondacije za bezbednost letenja, dodajući da će istraga morati da se pozabavi pitanjem zbog čega su se piloti odlučili za tako preterano povećanje ugla.

Na visini od 700 metara posada je pokušala da ponovo uspostavi potrebnu brzinu, usmerivši kljun aviona naniže, zbog čega je on počeo da se strmoglavljuje pod uglom od oko 75 stepeni.
Avioni ponekad mogu da se izvuku iz takvog poniranja, ali za to je potrebno da budu na dovoljnoj visini od tla, navodi AFP.
Prema saopštenju ruskog Istražnog komiteta, od trentka kada su motori stavljeni na maksimalnu snagu, do udara o tlo je proteklo samo 45 sekundi.

Akcidenti kod kojih je u pitanju "gubitak kontrole" su odgovorni za veći procenat smrtnih slučajeva nego bilo koja druga vrsta avionskih nesreća i u njima retko ima preživelih, ukazuju u pomenutoj Fondaciji za bezbednost letenja.
Direktor kompanije sa sedištem u Kazanju, Aksan Ginjatulin, izjavio je da su dvojica pilota aviona koji se srušio u Kazanju, imala dovoljno iskustva - jedan 1.900, a drugi 2.500 časova leta, ali je priznao da očigledno nisu imali iskustva sa pokušajima drugog sletanja.