Taj sporazum je zaustavio rat, i to je njegova pozitivna strana. Međutim, Dejtonski sporazum nije uspostavio državne mehanizme na centralnom nivou da ta država može funkcionisati, da bude funkcionalna država, navodi bivši predsesnik Hrvatske

ZAGREB - Dejtonski sporazum je stvorio državu invalida, ocenio je u poslednji predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i bivši predsednik Hrvatske u dva mandata Stjepan Mesić.

Govoreći povodom 21. novembra i 18. godišnjice parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni Hercegovini, Mesić je naglasio da ''Bosna i Hercegovina nije u dobroj situaciji''.

"Dejtonski sporazum je zaustavio rat, i to je njegova pozitivna strana. Međutim, Dejtonski sporazum nije uspostavio državne mehanizme na centralnom nivou da ta država može funkcionisati, da bude funkcionalna država. Tako da je Dejtonski sporazum ustvari stvorio invalidnu državu pa se pojedini entiteti mogu sigurno ponašati kao država u državi, što sigurno nije bila namera autora Dejtonskog sporazuma. Kako iz toga izaći, to je sada drugo pitanje. Ili predstavnici u bh parlamentu i vladi, predstavnici tri konstitutiva, moraju naći rešenje da stvore funkcionalne mehanizme države, ili se treba sazvati novi Dejton pa da se međunarodna država umeša i pomogne, odnosno da se BiH osposobi za ulazak u EU", izjavio je Mesić.

On je naglasio da međunarodna zajednica "mora eliminisati iz politike sve one elemente koji ne priznaju BiH ili rade na tome da potkopaju BiH". Nefunkcionisanje države, rekao je, dovodi do jačanja nacionalizama, a nacionalizmi opet teže nekim svojim drugim ciljevima.

"To nije dobro za BiH. Ako neko vodi politiku da razbije BiH, da se priključi nekoj susednoj državi, to sigurno ne osnažuje BiH. Upravo te elemente međunarodna zajednica bi morala eliminisati iz politike. Svi oni koji ne priznaju BiH ili rade na tome da potkopaju BiH moraju biti eliminisani iz politike. Treba se boriti za izmene u centralnom delu institucija Bosne i Hercegovine, da BiH postane u pravom smislu pravno dobro organizovana država, a onda koliko će biti kantona, naravno, višenacionalnih, to je pitanje koje se mora rešavati. Ali, pre svega, BiH mora dobiti državu koja funkcioniše. I da oni koji još misle da je moguće delove Bosne odcepiti budu eliminisani iz politike", kazao je Mesić.

Komentarišući pokušaje da se na 22. godišnjicu Dejtona reafirmiše ideja tzv. Herceg-Bosne, Mesić je naglasio da "ko god kaže da je stvaranje hrvatske republike Herceg-Bosne učvršćivalo BiH, odnosno branilo BiH, taj ili ne zna šta se tamo događalo ili se jednostavno služi neistinom".

"Stvaranje Herceg-Bosne je dovelo do sukoba Bošnjaka i Hrvata kada su morali biti jedinstveni u odbrani BiH. Sada insistiranje ponovno na oživljavanju mrtvaka, to nikome nije u interesu. Ako je utopljenik tri dana u vodi, davati mu veštačko disanje, usta na usta, ne pomaže. Prema tome, to je izgubljena politika", kazao je Mesić.

Mesić je rekao da je protiv međusobnog povlačenja tužbi za genocid između Srbije i Hrvatske. Glavna usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Haagu, po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid u Hrvatskoj, zakazana je za 3. mart 2014. godine.

"Najbolja poruka koja će relaksirati odnose jeste pravosnažna presuda Međunarodnog suda pravde. Ne treba povlačiti tužbe. Treba to presudom rešiti, a posle se može o svemu razgovarati. Pre svega je sada potrebno dobiti presudu, a onda se miriti", rekao je Mesić.