NA 170 STRANA: Srbija Nemcima među glavnim pitanjima!

"Proširenje Evropske unije (EU) je aktivna evropska mirovna politika. Dosadašnja proširenja EU su u interesu Nemačke i Evrope. Mi smo za to da se taj proces nastavi uz striktno poštovanje pristupnih kriterijuma i da države Zapadnog Balkana imaju pristupnu perspektivu", kažu konzervativni demohrišćani i socijaldemokrate, ne praveći tako nikakav zaokret u svom standardnom viđenju pitanja proširenja EU.

"Kako Srbija, tako i Kosovo moraju svoje dogovorene obaveze ispuniti", jasno su poručili i jedini i drugi u nacrtu zajedničkog dokumenta, koji tek treba da bude predstavljen, a koji su nemački mediji objavili.

Nova vlada u Berlinu, koja će, ako bude sve išlo po planu "stići" pre Božića i tako svojim građanima omogući da uz političku harmoniju uživaju u božićnom miru, želi da postupno i u skladu sa razvojem sigurnosne situacije, redukuje i okonča misiju Kfora.

Ako polumilionsko kritički raspoloženo članstvo SPD 15. decembra kaže "da" savezu sa Merkelovom, ona bi trebalo 17. decembra da bude izabrana i planira da zajedno sa svojim partnerima i saveznicima aktivno forsira približavanje zemalja Zapadnog Balkana ka Nato i EU.

Nemačka ne odustaje od onoga što je ranije više puta rečeno i ponavljano u razgovorima sa srpskim zvaničnicima različitih političkih opredeljenja i partijskih boja."Za proširenje EU je važna primena strogih kriterijuma i napredak, koji se jasno može proveriti", smatraju budući politički partneri, zajednički i bez disonantnih tonova.

I za demohrišćane i socijaldemokate su u tom procesu proširenja od značaja i pristupne sposobnosti kandidata i sposobnosti EU za prijem članova.

Ova rečenica vraća u prošlost na jedan program nemačkih demohrišrišćana koji su se, pre nekoliko godina, založili za "konsolidujuću fazu" u proširenju EU, koja treba da nastane posle prijema Hrvatske u članstvo, kako bi sama EU mogla da ojača svoje absorpcione moći.

Kada je reč o tome, ko će uz Merkelovu sprovoditi spoljnu politiku, odnosno, stajati na čelu moćne diplomatije umesto nemoćnog Gvide Vestervela, čiji liberali nisu uspeli da osvoje čak ni pet odsto glasova i uđu u Bundestag, svi su izgledi - tvrde i analitičari i mediji - da će to ponovo biti Frank-Valter Štajnmajer.

Sedokosi Štajnmajer, za koga se kaže da je pragmatičan i razložan i da ga uvažavaju čak i politički neistomišljenici, ostao je u sećanju i srpskoj javnosti iz vremena od 2005. do 2009. godine kada je stajao na čelu nemačke diplomatije.

On važi za jakog čoveka SPD koji je već jednom direktno, bez puno halabuke i, možda, čak i harmonično sarađivao sa još jačim Merkelovom, pa bi se, ako se uzmu u obzir predložene smernice o proširenju EU, Srbiji i Kosovu moglo očekivati da srpske političare u Berlinu, posle Božića, ne presretnu pruska zima i iznenađenja, već dočekaju poznati standardi.

Štajnmajer, pravnik po struci, sin stolara i fabričke radnice, nekada je važio za "desnu ruku" bišeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, a Šreder je, opet, poznat po dobrim odnosima sa ruskom predsednikom Vladimirom Putinom. Zato bi, ukoliko on ponovo bude šef diplomatije, moglo biti politički važno, a medijski interesantno i pitanje odnosa Berlin - Moskva.

Budući šef nemačke diplomatije pripada onoj grupi SPD političara koji imaju najduže iskustvo u vladi, tako da će, ako bude izabran za ministra i naravno, ukoliko bude formirana vlada "velike koalicije", Nemačka na čelu tog resora imati iskusnog političara i čoveka bez afera. Čoveka koji je pre tri godine svojoj ženi, Elke Bidenbender, poklonio svoj zdravi bubreg -ona je tada dobila život, a on ogromno ljudsko poštovanje u 82-milionskoj nemačkoj naciji.

Osim proširenja EU, budućnosti Srbije i Kosova i pitanja ko bi mogao da sprovodi tu politiku kao šef diplomatije, nova nemačka vlada će se pozabaviti i pitanjem Ballkana i kada je reč o azilanatima. Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog para, jer su dobijali novac za povratak kući, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.

Buduća nemačka vlada želi sada da to reši na najobjektivniji mogući način - odnosno da zapadnobalkanske zemlje - Bosnu, Makedoniju i Srbiju - u smislu 29a člana Zakona o azilantima proglasi sigurnim zemaljama, "kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao".

Buduća vlada u Berlinu želi, kako proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.