Na desetine hiljada ljudi u Americi svesno je da će da umre u zatvoru iako nisu počinili težak zločin već su uhvaćeni, doduše u tri navrata, kako "pozajmljuju“ iz prodavnice, često samo neku sitnicu

SAD - Krađa parčeta pice ili para čarapa u SAD postaje, ako se ponovi triput, put za život iza rešetaka do kraja života.

Na desetine hiljada ljudi u Americi svesno je da će da umre u zatvoru iako nisu počinili težak zločin, niti su nasilnici, već su uhvaćeni, doduše u tri navrata, kako "pozajmljuju“ iz prodavnice, često samo neku sitnicu.

Ima slučajeva da su ljudi ukrali tri kožna kaiša iz butika, hranu za bebe, bocu vina ili posedovali minimalnu količinu droge, i zbog toga su drakonski osuđeni, kaže Dženifer Tarner, pravnica Unije za američke civilne slobode.

Praksa poznata kao "zakon tri udarca“ doneta poprilično davno, pre nekoliko decenija, kad su SAD objavile rat drogi i kriminalu, sada je počela da se pretvara u apsurd koji preskupo košta i sitne prestupnike, ali i državu. Svakome ko je treći put osuđen za krivično delo automatski sleduje doživotna robija, a njih nije mali broj.

Jer, Amerika sa petinom svetskog stanovništva drži čak 20 odsto globalne zatvorske „populacije“. Koliko apsurdna, toliko i surova zakonska praksa „tri udarca“, košta američke poreske obveznike gotovo dve milijarde dolara. Istovremeno, u zatvorima u SAD ima oko 40 odsto više robijaša nego mesta.

Apsurd nad apsurdima je što su ruke sudijama potpuno vezane. U ovakvim slučajevima oni se čak izvinjavaju osuđenicima zbog presude kojom ih teraju u večno zatočeništvo. Sudije su nemoćne da razdvoje najteže trostruke prestupe od relativno banalnih. Umesto da određuju primerene kazne, oni su prinuđeni da posle trećeg, makar i najsitnijeg prekršaja, pošalju prestupnika iza rešetaka, zauvek.