Sasvim je izvesno da će biti izabrana jer joj je tzv. kancelarska većina sigurno obezbeđena

BERLIN - Nemački predsednik Joahim Gauk danas je i zvanično predložio Angelu Merkel za novog kancelara, koja sutra u Bundestagu po treći put treba da bude izabrana za kancelara, javljaju nemački mediji.

Sasvim je izvesno i da će Merkelova sutra biti izabrana, jer joj je takozvana kancelarska većina sigurno obezbeđena.

U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949. godine, napisanom uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, niko na visokoj funkciji, ni predsednik države, ni savezni kancelar (šef Savezne vlade) ne mogu birati direktnim glasanjem građana, već samo u parlamentu.

Ustav predviđa da se najduže svake četvrte godine raspisuju savezni izbori na kojima građani ove 82-milionske nacije odlučuju o svojim predstavnicima u Bundestagu, kako Nemci zovu donji dom saveznog parlamenta.

Jedan od osnovnih zadataka Bundestaga je izbor saveznog kancelara (ili, kako u inostranstvu jednostavno kažu - kancelara), političara koji u političkom životu Nemačke "igra" glavnu ulogu i predstavlja centar moći i odlučivanja.
Član 63 nemačkog Ustava definiše izbor kancelara.
"Kancelar se, bez diskusije, bira u Bundestagu na predlog predsednika države", kaže se u Ustavu, ali se ne precizira rok u kojem predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora.

Kad je reč o tehničkoj proceduti izbora kancelara, on (ili ona) se bira tajnim glasanjem u Bundestagu.
Za uspešan izbor je kandidatu za kancelarsku fotelju, čije ime je zapravo poznato još od predizborne kampanje, potrebno da u prvom krugu glasanja dobije takozvanu "apsolutnu kancelarsku" većinu.
Da bi Merkelova sutra bila izabrana za kancelara, potrebno je da dobije takozvanu "apsolutnu kancelarsku većinu", koja u ovom, 18. sazivu Bundestaga, iznosi 316 glasova od ukupno 631 poslanika.
Njeni demohrišćani, koji su najjača parlamentarna frakcija, imaju čak 311 poslaničkih mesta, a socijaldemokrate, druga po snazi partija 193 poslanika, tako da je za Merkelovu "kancelarska većina" od 316 glasova potpuno sigurna.

Nemačka opozcija u ovom sazivu je veoma mala-nju čine partija Levice, sa 64 poslanička mesta i partija Zeleni, koja ima 63 poslanika.
Ustav je predvideo i situaicju, kada nešto "krene naopako", pa kancelar ne bude izabran u prvom krugu glasanja, Bundestag mora da se ponovo izjasni u roku od 14 dana. Glasanje se može ponoviti i treći put, ali u tom slučaju kancelar može biti izabran i relativnom većinom.

Vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.
I sve se, onda, zapravo, vrti u krug - ponovo počinje da sija žar predizborne kampanje u kojoj svaka strana pokušava da ubedi više od 60 miliona birača kako je baš ona ta koja će im doneti više para, bolje zdravstveno osiguranje, manje poreze...ili, čak i manje stranaca u zemlji.

Zatim slede radost i tuga zbog prvih predizbornih rezultata, pa pregovori o novoj vladi u kojima je mašta majstora političke kombinatorike neograničena, pa zahvalnost, cestitke i, na kraju odlazak u istoriju, gde se pored prvog posleratnog nemačkog kancelara Konrada Adenauera (CDU), preminulog 1967. godine, nalaze i pokojni Ludvig Erhard (CDU), Kurt Georg Kizinger (CDU) i Vili Brand (SPD).
Među živima su socijaldemokrate Helmut Šmit i Gerhard Šreder i demohrišćanin Helmut Kol, rekorder u kancelarskoj fotelji pošto je u njoj ostao punih 16 godina, od 1982. do 1998. godine.